Katizma 7

SVI NARODI zapljeskajte rukama, pokliknite Bogu glasom radovanja.

Jer je Gospod Višnji strašan, Car veliki nad celom zemljom.

Pokori nama narode i neznabošce pod noge naše.

Izabrao nam je nasleđe Svoje, lepotu Jakovljevu koju je zavoleo.

Uziđe Bog sa usklicanjem, Gospod sa glasom trubnim.

Pevajte Bogu našem, psalmopevajte; pevajte, Caru našem, psalmopojte.

Jer je Car sve zemlje Bog, psalmopevajte (Njemu) razumno.

Zacari se Bog nad narodima, bog sedi na svetom prestolu Svome.

Knezovi naroda sabraše se s Bogom Avramovim; jer se Božiji moćnici zemlje veoma uzdigoše.

VELIKI je Gospod i hvaljen veoma, u gradu Boga našega, na gori svetoj Svojoj,

dobro utvrđenoj, radosti sve zemlje. Gore Sionske, padine severne, grad Cara velikoga.

Bog u tvrđavama Njegovim poznaje se, kada ga štiti (i brani).

Jer, gle, carevi zemaljski sabraše se, dođoše zajedno;

videvši (ga) tako se zadiviše, smutiše se, potresoše se;

trepet ih obuze, tamo (ih) spopaše muke kao porodilju.

Vetrom jakim skršićeš lađe Tarsiske.

Kao što čusmo, tako i videsmo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega; Bog ga je utemeljio do veka.

Shvatismo, Bože, milost Tvoju usred Hrama i naroda Tvoga.

Po Imenu Tvojem, Bože, tako je i hvala Tvoja po krajevima zemlje; pravde je puna desnica Tvoja.

Nek se uzveseli gora Sion, nek se obraduju kćeri Judejske, radi sudova Tvojih, Gospode.

Obiđite Sion i pohodite ga, razgledajte kule njegove,

stavite srca vaša u bedeme njegove i rasmotrite detaljno tvrđave njegove, da biste pripovedali mlađem naraštaju.

Jer je ovaj Bog naš do veka, i u vek veka; On će nas napasati (kao pastir) u vekove.

SLUŠAJTE ovo svi narodi, čujte svi koji živite u vaseljeni;

zemnorodni i sinovi ljudski, zajedno bogati i siroma.

Usta će moja govoriti mudrost, i poučenje srca moga razumnost.

Prignuću priči uho moje, otvoriću uz psaltir zagonetku moju.

Zašto se bojim u zli dan? Bezakonje pete (neprijatelja) mojih opkoli me.

Vi koji se uzdate u silu svoju, i koji se mnoštvom bogatstva svoga hvalite!

Brat neće izbaviti; hoće li izbaviti čovek? Neće dati Bogu otkup za sebe,

i cenu otkupa duše svoje,

i namuči se do veka, i živeće do kraja; jer neće videti propasti, kada vidi mudrace umiruće.

Zajedno nerazuman i bezuman propadaju, i ostaviće tuđincima bogatstvo svoje.

I grobovi njihovi kuće su im do veka, stanovi njihovi iz naraštaja u naraštaj. Nazvaše imenima svojim zemlje svoje.

I čovek u časti budući, ne razumede, izjednači se sa stokom nerazumnom i postade joj sličan.

Ovaj je put njihov sablazan njima, i posle toga ustima svojim hvaliće se.

Kao ovce stavljeni su u ad, smrt će ih napasati; i ujutro će pravedni vladati njima, i pomoć njihova oveštaće u adu, iz slave svoje izbačeni biše.

Ali će Bog izbaviti dušu moju iz ruke adove, kada me prihvati.

Ne boj se kad se čovek razbogati i kada se umnoži slava doma njegova;

jer kada umre neće uzeti (sa sobom) sve, niti će poći sa njim slava njegova.

Jer duša njegova blagosiljaće se za života njegova; (a) hvaliće Te (tek) kad mu dobro učiniš.

Otići će do roda otaca svojih, do veka neće videti svetlost.

I čovek u časti budući, ne razumede, izjednači se sa stokom nerazumnom, i postade joj sličan.

BOG nad bogovima, Gospod, govoraše, i prizva zemlju od istoka sunca do zapada.

Sa Siona je blagolepnost krasote Njegove, Bog će javno doći,

Bog naš, i neće prećutati. Oganj će pred Njim razgoreti se, i oko Njega bura jaka.

Prizvaće nebo sviše i zemlju, da sudi narodu Svome.

Saberite Mu prepodobne (=svete) Njegove, koji su prihvatili zavet Njegov o žrtvama.

I objaviće nebesa pravdu Njegovu, jer je Bog Sudija.

Slušaj, narode moj, i govoriću ti; Izrailju, i zasvedočiću ti: Bog, Bog tvoj Ja jesam.

Neću te za žrtve tvoje karati, svespaljenice tvoje preda Mnom su svagda.

Neću primati iz doma tvoga teoce, niti od stada tvoga jariće.

Jer su Moje sve zveri iz dubrave, životinje u gorama i volovi;

znam sve ptice nebeske, i krasota poljska preda Mnom je.

Ako ogladnim, ne bih ti rekao, jer je Moja vaseljena i punoća njena.

Zar ću jesti mesa junaca, ili ću krv jarčiju piti?

Prinesi Bogu žrtvu hvale i izvrši Višnjemu zavete svoje;

i prizovi Me u dan žalosti, i izbaviću te, i proslavićeš Me.

A grešniku reče Bog: Zašto ti kazuješ zakone Moje i uzimaš zavet Moj u usta svoja?

Jer ti si omrzao vaspitanje i reči Moje bacio si za leđa.

Ako vidiš lopova, pomažeš mu, i sa preljubnikom udeo svoj imaš;

usta tvoja umnožiše zlobu, i jezik tvoj plete lukavstvo;

sedeći klevetao si na brata svoga, i protiv sina matere tvoje stavljao si zamku.

To si činio, i Ja ćutah; smislio si bezakonje – da ću ti biti sličan! Obličiću te, i metnuću pred lice tvoje grehe tvoje.

Razumite ovo koji zaboravljate Boga, da (vas) ne zgrabi, i neće biti izbavitelja.

Žrtva hvale proslaviće me, i tamo je put kojim ću mu pokazati spasenje Božije.

POMILUJ me, Bože, po velikoj milosti Svojoj, i po obilju milosrđa Svoga očisti bezakonje moje.

Operi me dobro od bezakonja moga, i od greha moga očisti me.

Jer bezakonje moje ja znam, i greh je moj stalno preda mnom.

Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih. Da se opravdaš u rečima Svojim, i pobediš kada Ti sude.

Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja.

Gle, istinu ljubiš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne mudrosti Tvoje.

Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i biću belji od snega.

Daj mi da slušam radost i veselje, da se obraduju kosti potrvene.

Odvrati lice Tvoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti.

Srce čisto sazdaj u meni, Bože, i Duh prav obnovi u utrobi mojoj.

Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene.

Daj mi radost spasenja Tvoga, i Duhom vladalačkim utvrdi me.

Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i bezbožnici će se obratiti k Tebi.

Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga, obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj.

Gospode, otvori usne moje, i usta moja kazivaće hvalu Tvoju.

Jer da si hteo žrtve, ja bih Ti prineo; za žrtve svespaljenice ne mariš.

Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i uniženo Bog neće odbaciti.

Po blagovoljenju Svome, Gospode, čini dobro Sionu, i neka se podignu zidovi Jerusalimski.

Tada ćeš blagovoliti žrtvu pravde, prinose i žrtve svespaljenice, tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce.

ŠTO SE hvališ zlobom, silniče, bezakonjem po vas dan?

Nepravdu je smislio jezik tvoj, kao brijač izoštren učinio si prevaru

Zavoleo si zlobu većma od dobrote, nepravdu većma nego da govoriš pravdu.

Zavoleo si sve reči propasti, (i) jezik lukavi.

Zato će te Bog poraziti do kraja; istrgnuće te i preseliti iz naselja tvoga, i koren tvoj iz zemlje živih.

Videće pravedni i ubojaće se, i nad njim će se nasmejati, i reći će:

Gle čoveka koji ne stavi Boga za pomoćnika sebi, nego se pouzda na mnoštvo bogatstva svoga i jačaše se taštinom svojom.

A ja sam kao maslina plodovita u domu Božijem; pouzdah se u milost Božiju do veka i u vek veka.

Ispovedaću Ti se do veka, jer si (mi Ti to) učinio, i strpljivo čekaću Ime Tvoje, jer je dobro prema prepodobnima Tvojima.

REČE bezuman u srcu svome: Nema Boga! Raspadoše se i zgadiše se u bezakonjima, nema (ga) koji čini dobro.

Bog s neba pogleda na sinove ljudske da vidi ima li koji razuman ili koji traži Boga.

Svi zastraniše, ujedno nevaljali postaše, nema ga koji čini dobro, nema nijednoga.

Neće li poznati svi koji čine bezakonje, koji jedu narod moj kao jeđenje hleba, (a) Boga ne prizvaše.

Tamo se ustrašiše straha, gde straha ne beše, jer bog razasu kosti čovekougodnika; postideše se, jer ih Bog satre.

Ko će dati sa Siona spasenje Izrailjevo? Kada povrati Gospod roblje naroda Svoga, obradovaće se Jakov i uzveseliće se Izrailj.

BOŽE, u Ime Tvoje spasi me, i silom Tvojom sudi mi.

Bože, usliši molitvu moju, čuj reči usta mojih.

Jer tuđinci ustadoše na me, i silnici zatražiše dušu moju, i ne postaviše Boga pred sobom.

Jer, gle, Bog mi pomaže, i Gospod je zastupnik duši mojoj.

Uzvrati zla neprijateljima mojim, istinom Tvojom istrebi ih.

Dobrovoljno ću žrtvovati Tebi, ispovedaću se Imenu Tvome, Gospode, jer je dobro.

Jer si me izbavio od svake nevolje; i na neprijatelje moje pogleda oko moje.

ČUJ, Bože, molitvu moju, i ne prezri moljenja moga.

Pogledaj na me i usliši me. Ožalostih se razmišljanjem mojim i smutih se

od vike neprijatelja, i od tlačenja grešnika; jer navališe na me bezakonje, i u gnjevu proganjahu me.

Srce se moje smuti u meni, i strah smrtni napade na me.

Strah i trepet dođe na me, i pokri me tama.

I rekoh: Ko će mi dati krila kao golubu, i poleteću i počinuću.

Gle, udaljih se bežeći, i nastanih se u pustinji.

Čekah Boga, Koji me spasava od malodušnosti i od bure.

Potopi (ih), Gospode, i razdeli jezike njihove; jer videh bezakonje i svađu u gradu.

Danju i noću opkoljavaju ga na zidovima njegovim, i bezakonje i muka je posred njega, i nepravda;

i ne oskude od trgova njegovih lihvarstvo i prevara.

Jer ako bi neprijatelj rugao mi se, pretrpeo bih; i ako bi mrzitelj govorio na me velerečivo, sakrio bih se od njega.

Nego ti, čoveče, istodušni, gospodaru moj i poznaniče moj,

koji se zajedno sa mnom naslađivaše jelima, u dom Božiji hođasmo jednodušno.

Neka dođe smrt na njih, i neka siđu u ad živi; jer je lukavstvo u naseljima njihovim usred njih.

A ja k Bogu zavapih, i Gospod usliša me.

Večerom i jutrom i u podne kazivaću, i javljaću, i uslišiće glas moj.

Izbaviće u miru dušu moju od onih koji mi se približuju, jer ih mnogo beše protiv mene.

Uslišiće Bog i poniziće ih, On Koji postoji pre vekova. Jer nema u njih promene, jer se ne ubojaše Boga;

pružiše ruku svoju na uzvraćanje, oskvrniše zavet Njegov.

Razdeliše se od gnjeva lica Njegovog, i približiše se srca njihova; umekšaše se reči njihove većma od masla, a one su (ustvari) strele.

Prenesi na Gospoda brigu svoju, i On će te prehraniti; neće dati doveka posrtanja pravedniku.

A Ti ćeš ih, Bože, nizvesti u jamu propasti. Ljudi krvnici i lukavi neće sastaviti ni polovinu dana svojih. A ja se, u Tebe uzdam, Gospode.