Katizma 8

POMILUJ me, Bože, jer me pogazi čovek, sav dan ratujući satre me.

Pogaziše me neprijatelji moji sav dan, jer su mnogi koji me napadaju s visine.

Danju se neću bojati, jer se u Tebe nadam.

Bogom ću hvaliti reči (nade) moje sav dan. Na Boga se pouzdah, neću se bojati, šta će mi učiniti telo (=smrtnik).

Sav dan reči se mojih gnušahu, protiv mene su sve misli njihove na zlo.

Zaseliće se oni, i sakriće se, petu će moju vrebati, kao što očekivaše dušu moju.

Za ništa ćeš ih odbaciti, u gnjevu ćeš narode oboriti, Bože.

Život moj objavih Tebi, iznesoh suze moje preda Te kao i u obećanju Tvome.

Povratiće se neprijatelji moji nazad, u koji dan Te prizovem; evo poznadoh da si Ti Bog moj.

Bogom ću pohvaliti reč, Bogom ću pohvaliti besedu.

Na Boga se pouzdah; neću se bojati, šta će mi učiniti čovek.

U meni su, Bože, molitve, koje ću odati hvali Tvojoj.

Jer si izbavio dušu moju iz smrti, (oči moje od suza), i noge moje od skliznuća, da blagougodim pred Bogom, u svetlosti živih.

POMILUJ me, Bože, pomiluj me, jer se u Tebe pouzda duša moja, i u senci krila Tvojih nadam se, dokle ne prođe bezakonje.

Zavikaću Bogu Višnjemu, Bogu Koji mi učini dobročinstvo.

Posla sa neba i spase me, dade na posramljenje one koji me gaze. Posla Bog milost Svoju, i istinu Svoju,

i izbavi dušu moju između lavova. Zaspah potrešen; sinova ljudskih, zubi su njihovi oružje i strele, i jezik njihov mač oštar.

Uznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja.

Zamku pripremiše nogama mojim, i poguriše dušu moju; iskopaše pred licem mojim jamu, i upadoše u nju.

Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje; pevaću i psalmopojaću (u slavu Tvoju).

Ustani, slavo moja; ustani psaltiru i gitaro, ustaću zajutra (rano).

Ispovedaću Te i hvaliti među narodima, Gospode, psalmopevaću Ti među neznabošcima.

Jer se uzveliča do nebesa milost Tvoja, i do oblaka istina Tvoja.

Uznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja.

EDA LI zaista pravdu govorite? eda li pravo sudite, sinovi čovečiji?

Jer u srcu bezakonje činite na zemlji, nepravdu ruke vaše pletu.

Otuđiše se grešnici (još) od materice, zabludeše (još) od utrobe, govoriše laži.

Gnjev je njihov na podobije zmije, kao u aspide gluve i koja začepljuje uši svoje,

koja neće čuti glas bajača, (ni) bajalicu bajanu od vešta (bajača).

Bog skrši zube njihove u ustima njihovim, čeljusti lavova satre Gospod.

Uništiće se kao voda mimotekuća; zategnuće luk svoj dokle ne iznemognu.

Kao vosak rastopljen iščeznuće; pade oganj na njih, i ne videše sunca.

Pre no što dođe trnje vaše do grane, još kao žive, kao u gnjevu progutaće vas.

Obradovaće se pravednik kad vidi odmazdu (bezbožnima;) ruke svoje opraće u krvi grešnika.

I reći će čovek: Evo zaista ima ploda pravedniku, ima dakle Boga koji im sudi na zemlji.

UZMI me od neprijatelja mojih, Bože, i od onih koji ustaju na me izbavi me;

izbavi me od činitelja bezakonja i od ljudi krvnika spasi me.

Jer evo, uloviše dušu moju, napadoše na me silnici. Niti (je) bezakonje moje, niti greh moj, Gospode;

bez bezakonja trčah i iđah pravo; ustani mi u sretanje i vidi.

I Ti, Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, pohitaj da posetiš sve narode, nemoj sažaliti sve činitelje bezakonja.

Povratiće se uveče i ogladneće kao pas i opkoliće grad.

Gle, izgovaraće (zle reči) ustima svojim, i mač je u ustima njihovim, (govoreći): Ko će čuti?

A Ti, Gospode, potsmejaćeš im se, porazićeš sve neznabošce.

Snagu moju za Tebe ću čuvati, jer si Ti, Bože, zaštitnik moj.

Bog moj, milost Njegova preteći će me; Bog će mi pokazati (spas) među mojim neprijateljima.

Nemoj ih pogubiti, da ne zaborave zakon Tvoj; rasej ih silom Tvojom i nizvrgni ih, zaštitniče moj, Gospode.

Greh je usta njihovih, reč je usana njihovih, i (zbog toga) neka budu uhvaćeni u gordosti svojoj; i od kletve i laži (njihove) objaviće se svršetci

u gnjevu svršetka, i neće ih biti (više). I poznaće da Bog gospodari Jakovom (rasejanim) i krajevima zemlje.

Povratiće se uveče i ogladneće kao pas i opkoliće grad.

Oni će se rasejati da jedu; a ako se ne nasite, (još) i roptaće.

A ja ću pevati sili Tvojoj, i obradovaću se ujutro milosti Tvojoj, jer si postao zaštitnik moj i pribežište moje u dan nevolje moje.

Pomoćnik si moj, Tebi ću psalmopevati, jer si Ti, Bože, zaštitnik moj, Bog moj, milost moja.

BOŽE, odbacio si nas i oborio si nas; razgnjevi se, i smilova se na nas.

Potresao si zemlju (našu) i uzdrmao si je; isceli ruševine njene, jer se potrese.

Pokazao si narodu Tvome teška (iskušenja), napojio si nas vinom gorčine.

Dao si onima koji Te se boje znak da pobegnu od lica strele.

Da se izbave ljubljeni Tvoji, spasi (nas) desnicom Tvojom, i usliši me.

Bog govoraše u Svetinji Svojoj: Obradovaću se i razdeliću Sihem i dolinu šatora (u Sikotu) razmeriću.

Moj je Galad, i moj je Manasija, i Jefrem je krepost glave moje, Juda je car moj;

Moav je sasud nade moje, na Idumeju pružiću obuću moju, meni se inoplemenici (Filisteji) potčiniše.

Ko će me uzvesti u grad ograđeni? Ili ko će me odvesti do Idumeje?

Nećeš li Ti, Bože, Koji si nas odgurnuo? I zar nećeš izaći, Bože, sa vojskom našom?

Daj nam pomoć od nevolje, i sujetno je spasenje čovečije.

Bogom ćemo učiniti snagu, i On će uništiti one koji nas ugnjetavaju.

USLIŠI, Gospode, moljenje moje, čuj molitvu moju.

Sa krajeva zemlje k Tebi zavikah, kada klonu (i očajava) srce moje; na kamen sime uzvisio,

vodio si me, jer si postao nada moja, kula moći (moje) spram lica neprijatelja.

Nastaniću se u naselju Tvome u vekove, pokriću se pokrovom krila Tvojih.

Jer si Ti, Bože, uslišio molitve moje; dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga.

Dane na dane cara dodaćeš, godine njegove kroz dane naraštaja i naraštaja.

Ostaće (car) do veka pred Bogom; milost i istinu Njegovu ko će ispitati?

Tako ću psalmopevati Imenu Tvome u vek veka, da ispunim molitve moje iz dana u dan.

ZAR SE neće Bogu povinovati duša moja? Jer je u Njega spasenje moje;

jer je On Bog moj i Spasitelj moj, zaštitnik moj, da se ne kolebam više.

Dokle ćete se naslanjati na čoveka? Ubijate svi vi kao zid nakrivljen i ograda potkopana.

Ali, čast moju nameriše odbaciti, trčahu u laži, ustima svojim blagosiljahu, a srcem svojim proklinjahu.

Ali, Bogu se povinuj, dušo moja, jer je u Njega trpljenje moje.

Jer je On Bog moj i Spasitelj moj, zaštitnik moj, neću se pokolebati.

U Bogu je spasenje moje i slava moja; On je Bog pomoći moje, i nada moja je u Boga.

Uzdajte se u Njega sav sabore naroda; izlijte pred Njim srca vaša; jer je Bog pomoćnik naš.

Ali su sujetni sinovi čovečiji, lažni su sinovi ljudski u merilima da učine nepravdu, oni su (svi) zajedno od taštine.

Ne nadajte se u nepravdu i za otmicom ne žudite; bogatstvo ako teče, ne prilagajte (mu) srce.

Jednom govoraše Bog, ovo dvoje čuh:

da je moć Božija, i Tvoja je, Gospode, milost, jer ćeš Ti uzvratiti svakome po delima njegovim.

BOŽE, Bože moj, k Tebi jutrenjujem. Ožedne Tebe duša moja, koliko puta Tebi (čezne) telo moje, u zemlji pustoj i neprohodnoj i bezvodnoj.

Tako se u Svetom (hramu) javih Tebi, da vidim silu Tvoju i slavu Tvoju.

Jer je bolja milost Tvoja od života (mnogih); usta moja pohvaljivaće Te.

Tako ću Te blagosiljati u životu mome, u Ime Tvoje podizaću ruke svoje.

Kao od sala i masti da se nasiti duša moja, i usnama radosti hvaliće (Te) usta moja.

Kada bih Te spominjao na postelji mojoj, u jutrima bih razmišljao o Tebi.

Jer si postao pomoćnik moj, i pod krovom krila Tvojih obradovaću se.

Prilepi se duša moja uz Tebe, a mene prihvati desnica Tvoja.

Oni uzalud tražiše dušu moju; sići će u dubine zemlje,

predani će biti mačevima, postaće udeo lisicama.

A car će se radovati u Bogu, hvaliće se svako ko se Njime zaklinje; jer se zatvoriše usta onih koji govore nepravdu.

USLIŠI, Bože, glas moj kada Ti se molim, od straha neprijatelja izbavi dušu moju.

Pokrio si me od bune zlobnika, od mnoštva delatnika nepravde,

koji naoštriše kao mač jezike svoje, zategnuše luk svoj, stvar gorku,

da ustrele u skrivenosti neporočnog, iznenada streljaju u njega i ne plaše se.

Utvrdiše sebi reč zlu, kazivahu da sakriju zamku. Rekoše: Ko će ih videti?

Ispitivaše bezakonje, istrošiše se ispitujući istraživanja. Pristupi čovek, i srce duboko,

i uzvisiće se Bog. Strela dečija postaše udarci njihovi,

i iznemogoše u njima jezici njihovi. Smutiše se svi koji ih gledaju,

i uplaši se svaki čovek. I objaviše dela Božija i tvorevine Njegove razumeše.

Uzveseliće se pravednik u Gospodu, i uzdaće se u Njega, i pohvaliće se svi pravi srcem.