Псалам 13.
По Септуагинти: 13 · масоретски: 14 · Исти псалам у Светом Писму
За крај, Псалам Давидов.
- 1.
РЕЧЕ безумник у срцу своме: Нема Бога. Распадоше се и згадише се у поступцима (својим); нема га који чини добро, нема га ни једнога.1
- 2.
Господ с неба погледа на синове људске, да види има ли који разуман, или који тражи Бога.
- 3.
Сви застранише, уједно неваљали посташе; нема га који чини добро, нема га ни једнога. (Гроб је отворен грло њихово, језицима својим лагаху, отров аспидин је на уснама њиховим, којих су уста пуна клетве и горчине; брзе су ноге њихове да пролију крв, пустош и беда на путевима њиховим, а пут мира не познаше. Нема страха Божијег пред очима њиховим).
- 4.
Неће ли познати сви који чине безакоње, који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Господа не призваше.
- 5.
Тамо се устрашише страха, где страха не беше; јер је Господ у роду праведних.
- 6.
Савет сиромаха посрамисте, јер Господ је нада његова.
- 7.
Ко ће дати са Сиона спасење Израиљево? Када поврати Господ робље народа Свога, Обрадоваће се Јаков и узвеселиће се Израиљ.
Белешке
- Рим. 3, 10-18. ↩