Псалам 87.

По Септуагинти: 87 · масоретски: 88 · Исти псалам у Светом Писму

Песма Псалма, синова Корејевих, за крај,

1. 1.

   ГОСПОДЕ Боже спасења мога, дању и ноћу виках пред Тобом.

2. 2.

   Нека изађе преда Те молитва моја, приклони ухо Твоје мољењу моме.

3. 3.

   Јер се душа моја испуни зала, и живот се мој спусти до ада.

4. 4.

   Прибројан бих онима који силазе у гроб, постадох као човек беспомоћан, међу мртвима слободан.

5. 5.

   Као смртно рањени што леже у гробу, којих се више не сећаш, и који од руке Твоје бише одбачени.

6. 6.

   Поставише ме у јаму најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти.

7. 7.

   На мени се утврди јарост Твоја, и све валове Твоје навео си на ме.

   Селá
8. 8.

   Удаљио си познанике моје од мене, поставише ме за гађење себи; предан бих, и не излажах.

9. 9.

   Очи моје изнемогоше од сиромаштва; виках к Теби, Господе, сав дан, пружах к Теби руке своје:

10. 10.

    Еда ли ћеш мртвима чинити чудеса? или ће (их) лекари васкрснути, па ће се исповедати Теби?

11. 11.

    Еда ли ће неко у гробу казивати милост Твоју, и истину Твоју у пропасти?

12. 12.

    Еда ли ће у тами бити позната чудеса Твоја, и правда Твоја у земљи заборављеној?

13. 13.

    И ја к Теби, Господе, завапих, и јутром молитва моја претиче Те.

14. 14.

    Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, одвраћаш лице Твоје од мене?

15. 15.

    Сиромах сам ја и у трудовима од младости своје. И уздигнут будући, понизих се и изнемогох.

16. 16.

    На мене дођоше љутње Твоје, устрашења Твоја потресоше ме,

17. 17.

    опколише ме као вода сав дан, окружише ме скупа.

18. 18.

    Удаљио си од мене пријатеља и ближњега, и познанике моје од несреће (моје).