Psalam 87.

Po Septuaginti: 87 · masoretski: 88 · Isti psalam u Svetom Pismu

Pesma Psalma, sinova Korejevih, za kraj,

1. 1.

   GOSPODE Bože spasenja moga, danju i noću vikah pred Tobom.

2. 2.

   Neka izađe preda Te molitva moja, prikloni uho Tvoje moljenju mome.

3. 3.

   Jer se duša moja ispuni zala, i život se moj spusti do ada.

4. 4.

   Pribrojan bih onima koji silaze u grob, postadoh kao čovek bespomoćan, među mrtvima slobodan.

5. 5.

   Kao smrtno ranjeni što leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji od ruke Tvoje biše odbačeni.

6. 6.

   Postaviše me u jamu najdublju, u mesta mračna, i u senku smrti.

7. 7.

   Na meni se utvrdi jarost Tvoja, i sve valove Tvoje naveo si na me.

   Selá
8. 8.

   Udaljio si poznanike moje od mene, postaviše me za gađenje sebi; predan bih, i ne izlažah.

9. 9.

   Oči moje iznemogoše od siromaštva; vikah k Tebi, Gospode, sav dan, pružah k Tebi ruke svoje:

10. 10.

    Eda li ćeš mrtvima činiti čudesa? ili će (ih) lekari vaskrsnuti, pa će se ispovedati Tebi?

11. 11.

    Eda li će neko u grobu kazivati milost Tvoju, i istinu Tvoju u propasti?

12. 12.

    Eda li će u tami biti poznata čudesa Tvoja, i pravda Tvoja u zemlji zaboravljenoj?

13. 13.

    I ja k Tebi, Gospode, zavapih, i jutrom molitva moja pretiče Te.

14. 14.

    Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, odvraćaš lice Tvoje od mene?

15. 15.

    Siromah sam ja i u trudovima od mladosti svoje. I uzdignut budući, ponizih se i iznemogoh.

16. 16.

    Na mene dođoše ljutnje Tvoje, ustrašenja Tvoja potresoše me,

17. 17.

    opkoliše me kao voda sav dan, okružiše me skupa.

18. 18.

    Udaljio si od mene prijatelja i bližnjega, i poznanike moje od nesreće (moje).