nedelja
19. oktobar po starom kalendaru
Slava
Nedelja 22. po Duhovima. Glas 5. Jev. vas. 11. (Jn 21, 15-25). Na Lit. ap. zač. 215. (Gal 6, 11-18). Jev. Lk zač. 83. (16, 19-31).
Poslednja četvrtPrepodobni Prohor Pčinjski; Sveti prorok Joil; Prepodobni Jovan Rilski; Sv. mučenik Uar
Drugi po redu iz manjih proroka sv. Joil beše sin Vatuilov, iz kolena Ruvimova. Živeo na 800 godina pre Hrista. Prorokovao bedu naroda Izrailjskog i ropstvo Vavilonsko za grehe koje počini pred Gospodom. Pozivao narod na post i sveštenike na pokajne plačne molitve, da bi se Bog umilostivio. Naredite post i vapijte ka Gospodu. Između trijema i oltara neka plaču sveštenici. Prorekao je Joil i silazak Duha Svetoga na apostole, i izlivanje blagodati Duha Božjega na sve hrišćane. Prorekao i opisao Strašni Sud Božji. Prorekao i slavu Crkve Božje svete.
Beše rimski oficir u Misiru, i pri tom potajni hrišćanin. Kada sedam hrišćanskih učitelja behu bačeni u tamnicu, Var ih obilažaše u tamnici, i snabdevaše ih sa potrebnim, i služaše im usrdno. On se divljaše mučenicima, i žaljaše što i on iz bojazni ne može da postane mučenik za Hrista. Ohrabriše ga oni Božji ljudi, i Var se reši i sam s njima na muke poći. Jedan od tih Božjih ljudi izdahnu u tamnici. Kada nečestivi knez izvede mučenike preda se, vide ih šest, i upita, gde je sedmi. „Ja sam sedmi!“ reče mu Var. Tada razjareni knez prvo namuči sv. Vara. Naredi te ga naga šibaše suvim štapovima; potom privezaše ga za drvo, i noževima odsecahu mu komad po komad mesa, dokle sv. Var ne predade dušu svoju svetu Bogu. Telo njegovo bi bačeno na đubrište. Žena neka Kleopatra, rodom iz Palestine i udova nekog oficira, desi se tu sa svojim sinom Jovanom. Ona tajno uze sv. mošti Varove sa đubrišta i sahrani ih u svome stanu. Po tom izmoli u kneza dozvolu, da može preneti iz Misira u Palestinu telo svoga umrlog muža. Kao ženi oficirskoj knez joj to odmah dozvoli. No blažena hrišćanka Kleopatra ne prenese telo svoga muža nego mošti sv. muč. Vara. Donese ona, dakle, mošti mučenikove u svoje rodno selo Edru blizu Tavora, i tamo ih česno sahrani. Potom i hram podiže sv. Varu. I javljaše joj se sv. Var često iz onoga sveta svetao kao angel Božji.
Savremenik i drug sv. Jovana Rilskog i Gavrila Lesnovskog. Prema molitvi njegovoj Bog mu ukazao mesto, gde će se podvizavati. To mesto beše jedna dubrava kraj reke Pčinje. Tu se sv. Prohor do starosti i smrti podvizavao. Samo jedini Bog svevideći zna sve njegove trudove i iskušenja, koja je u toku podviga pretrpeo. No po njegovim mirotočivim moštima i bezbrojnim čudesnim iscelenjima, koja se ni do danas ne prekraćuju, može se suditi i o veličini podviga njegovog i o veličini blagodati Božje, koja mu se darova zbog velikih trudova njegovih. Upokojio se sv. Prohor i preselio u carstvo nebesko u XI stoleću.
Sveti otac Prohor od rane mladosti Skloni se od sveta i sujetljivosti, U postu i znoju trudno se napreza Dokle dušu diže i s Bogom je veza. Zverovi mu šumski drugovi bejahu, Angeli ga svetli samotnog čuvahu, Svetitelji Božji divljahu se njemu, Jer ih sveti Prohor dostiže u svemu, A Gospod mu dade blagodat obilnu, Vlast nad demonima, veliku i silnu, Moć nad bolestima i raznim mukama, Da tužnim pomaže svojim molitvama… Trudovima Prohor nebesa prisvoji. I nebesnog carstva on se udostoji. Udostoji sebe, i drugim pomaže Da u carstvo dođu, koji carstvo traže. On prolazno baci, i večno prihvati Dragoceno blago – malom cenom plati. Čudotvorac Prohor u nebeskom Raju. U nebeskom sada sav se blista sjaju, I pomaže one, koji mu se mole. Koji Hrista Boga veruju i vole.
Javljanje sv. muč. Vara. Kada pobožna udovica Kleopatra podiže crkvu svetome Varu, pozva episkopa i sveštenike, te osveštaše crkvu. Beše se sabralo i veliko mnoštvo hrišćana na to praznovanje, jer sva okolina poštovaše sv. Vara kao velikog iscelitelja i čudotvorca. Posle službe Božje ode pobožna ktitorka k moštima sv. Vara u crkvu i pomoli mu se ovako: „molim ti se, strastoterpče Hristov, isprosi mi u Boga ono što je Njemu ugodno a meni i mome sinu jedincu korisno“. A imaše Kleopatra sina Jovana, mladića prispelog za vojsku. Tek što izađe ona iz crkve sa molitve, sin njen, dotle zdrav, razboli se. Obuze ga neka vatra, i beše mu sve gore i gore, dok oko pola noći skonča. Žalosna i jarosna majka dođe na grob sv. Vara i poče oštro govoriti: „o ugodniče Božji, zar ti meni tako pomažeš?“ I još mnoge gorke tužbalice izreče, tako da iznemože i pade u laki san. Najedanput javi joj se sv. Var sa sinom njenim Jovanom. Oba behu svetli kao sunce, u odelu beljem od snega, opasani zlatnim pojasevima, a na glavi im prekrasni venci. I reče joj svetitelj: „nisi li sama molila, da ono prosim od Boga što je Njemu ugodno a tebi i sinu tvome korisno? Ja molih Boga, i On, po neizrečenoj blagosti Svojoj uze sina tvoga u nebesku vojsku. Ako želiš, evo uzmi ga i daj ga u vojsku cara zemaljskoga.“ Čuvši to mladi Jovan zagrli sv. Vara i reče mu: „ne gospodaru moj, ne slušaj mater moju, i ne vraćaj me u svet, pun nepravde i bezakonja, iz koga si me izbavio“. Trgnuvši se iza sna Kleopatra oseti veliku radost u srcu, i izađe vesela iz crkve. Sedam godina požive pri toj crkvi; i sv. Var sa Jovanom češće joj se javljahu.
Da sozercavam čudesno obraćanje Savla u veru Hristovu (Dela Ap. 9), i to: 1. kako Savle pođe u Damask da goni hrišćane; 2. kako ga na drumu obasja svetlost s neba, i ču glas Hristov: Savle, Savle, zašto me goniš?
o žeđi duše za Bogom
Žedna je duša moja Boga krepkoga, živoga; kad ću doći i javiti se licu Božijemu. (Ps. 41, 2) Kad se samo varnica ljubavi prema Bogu zasija u srcu čovekovom, neka je čovek ne utuljuje, no neka je pusti da se razgoreva, i videće čudo. Rasplamteće se ta varnica u buktinju svetlosti neviđene. I svetlost i toplota njena biće vrlo velike. U svetlosti ljubavi prema Bogu čovek će se osećati u ovome svetu kao u mraku; a od toplote njene osećaće neutoljivu žeđ duhovnu – žeđ za Bogom, za približenjem k Bogu, za viđenjem Boga. Tu žeđ sravnjuje Bogoljubac David sa žeđu jelena, koji juri na izvore vodene. Žedna je duša moja Boga krepkoga, živoga. Nije li sve nemoć oko nas? Ne pretvara li se sve oko nas brzo u trulež? Mi se hvatamo za senke; mi grlimo mrtvace. Sutrašnji smrad mi danas plaćamo zlatom i srebrom, ponekad čašću i savešću, a ponekad čak i životom – smrad sutrašnjega dana! To nije ljubav nego skotska pohota. Velika duša traži predmet dostojan ljubavi, traži predmet nepodložan kršenju i trulenju i raspadanju i gnusobi prolaznih telesa. Zato car bogoljubac i naglašava: krepkoga i živoga Boga. Jer ko je uistini krepak i živ osim Boga? Bog je darovao krepost i život i angelima i svetiteljima Svojim, no to je sve Njegovo i od Njega. Kad ću doći i javiti se licu Božjemu? Evo čežnje neodoljive prave ljubavi prema Bogu. Neka se zastide svi oni koji govore da veruju u Boga i ljube Boga, dok ih i sama pomisao na smrt, na odlazak iz ovog sveta, dovodi do bezumlja. O Gospode Bože naš, sveti, krepki i živi; izvore svetosti, izvore kreposti, izvore života, – osvetli nas i zagrej ljubavlju prema Tebi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 7 dana
Crveno slovonedelja, 8. novembar