nedelja
7. decembar po starom kalendaru
Detinjci
Nedelja 29. po Duhovima. Glas 4. Jev. vas. 7. (Jn 20, 1-10). Na Lit. ap. zač. 258. (Kol 3, 12-16). Jev. Lk. zač. 85. (17, 12-19).
Sveti Amvrosije; Prepodobni Grigorije Gornjački – Detinjci
Ovaj veliki, sveti otac crkve pravoslavne beše znamenita roda; otac mu beše carski namesnik Galije i Španije, no verom neznabožac, a majka hrišćanka. Dok još beše u kolevci, jednom se spusti roj pčela na njega, izli med na usta njegova i odlete. I još kao dete pružao je ruku i govorio proročki: „Celujte, jer ću i ja biti episkop“. Po smrti oca svoga car ga postavi za svog namesnika Ligurijske oblasti, u kojoj Mediolan beše glavni grad. Kada umre episkop toga grada, bi velika raspra među pravoslavnim i jereticima arijevcima oko izbora novog episkopa. Amvrosije po dužnosti uđe u crkvu da održava red. Utom neko dete na grudima materinim uzviknu: „Amvrosije – episkop!“ Ovo ceo narod primi kao glas Božji i, nasuprot volji Amvrosijevoj, izabraše jednoglasno njega za episkopa. Amvrosije se krsti i kroz nedelju dana prođe sve prethodne činove i bi rukopoložen za episkopa. Kao episkop Amvrosije utvrdi veru pravoslavnu, potisne jeretike, ukrasi crkve, rasprostre veru među neznabošcima, napisa mnoge poučne knjige i posluži primerom pravog hrišćanina i hrišćanskog pastira. On je sastavio i poznatu blagodarstvenu pesmu: Tebe Boga hvalim. Ovaj slavni jerarh, zbog čije su mudrosti i slatkorečivosti posećivali ga ljudi iz dalekih zemalja, bio je veoma uzdržljiv, trudoljubiv i bodrstven. Spavao je malo, radio je i molio se Bogu neprestano, postio je sve dane izuzev subote i nedelje. Zato mu je Bog dao i da vidi mnoga čudesa Božja i da ih sam učini. Otkrio je mošti svetih mučenika Protasija, Gervasija, Nazarija i Kelsija (v. 14. oktobar). Krotak prema malim ljudima, on je bio neustrašiv pred velikim. Izobličio je caricu Justinu kao jeretkinju, Maksima tiranina i ubicu prokleo, caru Teodosiju zabranio pristup u hram sve dok nije pokajao svoj greh, s Evgenijem nasilnim i samozvanim carem ne hte se susresti. Ovom bogougodnom mužu darova Bog toliku blagodat, da je i mrtve vaskrsavao, demone iz ljudi izgonio, bolesnike od svake bolesti isceljivao, i u budućnost prozirao. Skončao mirno na osvitku Vaskrsa 397. godine.
Poreklom Srbin. Osnivač Svetogorskog manastira svetog Nikolaja, poznatog zbog njega pod imenom Grigorijata. Na četvrt sata od manastira nalazi se njegova kelija, gde se u ćutanju ispaštao i molio. Ovaj Božji čovek upokojio se mirno 1406. godine. Godine 1761. bio je veliki požar u manastiru, kojom prilikom neki monasi uzmu njegove mošti i prenesu u Srbiju.
Zemljoradnik, rodom iz Novgoroda. Udaljivši se u pustinju, on se hranio biljem i ovršcima. Po glasu sviše preselio se na ostrvo Stolobnoe. Jednom uđoše razbojnici u keliju njegovu radi pljačke, i oslepeše najedanput. Iskopao sebi grob blizu kelije, i svaki dan plakao nad njim. Upokojio se i preselio u Carstvo Hristovo 1554. godine. Čudotvorne mošti počivaju mu tamo gde je i postio.
Amvrosije pozno obraćeni, Amvrosije brzo posvećeni, Stub istine, svetlost blagočešća, Hristov vojnik, gonitelj nečešća, Crkvi Božjoj božanski posluži, Crkva svom se pastiru oduži, Proslavi ga pesmom i ljubavlju (I angeli pri tome su slavlju), Proslavi ga kao svoga oca, Ko pastira i ko čudotvorca, I mudraca, ravna Solomonu, Koji prizna celu vasionu, Nevidljivu kao i vidljivu, Da odade hvalu Bogu živu. Tebe Boga i mi proslavljamo I sili se Tvojoj poklanjamo, Tvojoj sili i Tvojoj milosti, Večnoj pravdi, čudesnoj mudrosti. Kroz Tvog sveca divnog Amvrosija. O kako si Bože milostivan, O kako si u svecima divan!
Stostruko vraća Bog zajam, koji se Njemu pozajmi kroz siromahe. Beše jednom jedna žena hrišćanka u braku s mužem neznabošcem. Življahu u ljubavi i sirotinji. Kada s mukom uštedeše 50 srebrnika, reče muž ženi, da bi trebalo da dadu taj novac kome na zajam pod interes, jer će inače, srebrnik po srebrnik, pojesti ušteđeno i opet ostati bez išta. Žena mu odgovori: „Ako hoćeš da daješ u zajam, podaj Bogu hrišćanskom.“ „A gde je Bog hrišćanski?“ upita muž. Žena ga odvede pred crkvu i reče mu, da razda sav novac prosjacima pred crkvom govoreći mužu: „Bog hrišćanski primiće to od njih, jer ovi su svi Njegovi.“ Razdelivši svih 50 srebrnika siromasima, vratiše se domu. No posle izvesnog vremena ostaše oni bez hleba u kući. Tada reče žena mužu, da ide k crkvi i primiće novaca od Boga, kome je i dao. Ode muž i vide kod crkve samo prosjake, pa u nedoumici, ko će to njemu dati novaca, šetaše oko crkve. Najedanput pogleda preda se i vide jedan srebrn novac. On ga uze, kupi za nj jednu ribu i odnese je kući. Požali se muž ženi, kako nikoga ne vide i kako mu niko ništa ne dade, nego slučajno nađe samo jedan srebrnik. Odgovori mu žena: „Bog je nevidljiv i nevidljivim načinom sve ustrojava.“ Kada žena raspori ribu, nađe u njoj neki svetao kamen. Ona ga dade mužu, a muž odnese trgovcu, da vidi može li što za taj kamen dobiti. Trgovac mu ponudi 5 srebrnika, a muž se nasmeja misleći da se trgovac šali, kad tako veliku cenu nudi. Trgovac pak pomisli, da mu se čovek smeje zbog male cene koju mu ponudi, pa mu ponudi 10, pa 15, pa 30, pa 50 srebrnika. Pozna onaj čovek, da je to neki dragocen kamen, pa se poče zatezati. Trgovac sve više i više dizaše cenu dok ne dostiže do 300 srebrnika. Tada čovek primi 300 srebrnika i radostan pođe kući. „Vidiš li. kako je dobar Bog hrišćanski?“ reče mu žena. Udivljen muž odmah se krsti, pa zajedno sa svojom ženom proslavljaše Boga.
Da sozercavam grehovni pad Adama i Eve i to: 1. kako Bog izgna Adama i Evu iz Raja, 2. kako postavi heruvima s plamenim mačem na vrata Raja, 3. kako Raj osta zatvoren za ljude do dolaska Hrista Gospoda na zemlju.
o tome kako beše veoma dobro sve što Bog stvori
Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma. (Postanje 1,31) Kada su, braćo, delovi jedne građevine dobri, onda je građevina u celini veoma dobra. Dobra je svaka cigla napose, i svaki kamen, i malter, i kreč, i grede, i stubovi, no čoveka dovodi do ushićenja pogled na celu građevinu. Često puta poneka pojedinost u građevini čini mu se nerazumljiva i nezgodna, no on to predaje zaboravu u trenutku kada baci pogled na celinu. I zaista ima u ovome svetu dosta pojedinosti, kako u predmetima tako i u dešavanjima, koja su nama i nerazumljiva i neugodna. Tek kad nam se otkrije jedna više celina, mi pojimamo i stišavamo se. Mnoga stradanja i lišenja u našem životu mi smatramo upravo rugobnim i nesmislenim onda kada nas ona zadese. No kada prođu dani i godine, u našem sećanju ta stradanja i lišenja sjaje kao dragoceno kamenje, koje osvetljava docniji put života našega. Zato, ako te nešto u Božjoj prirodi vređa, gledaj na celinu; ako te u životu nešto ogorčava, čekaj strpljivo nove dane i godine, s verom i nadom. I ovaj ceo život ako ti se učini mučnim i žalostnim, uzdigni oči svoje duhovne u drugi svet, i bićeš miran i radostan. Jer i ceo ovaj vidljivi svet ipak nije savršena celina, – postoji i onaj svet. Jer je rečeno: stvori Bog nebo i zemlju. I slikar upućuje gledaoca da izdalje gleda sliku, da bi je video u svoj krasoti njenoj. O Gospode, o Umetniče besmrtni, kako je sve veoma dobro što si Ti stvorio! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 13 dana
Crveno slovosubota, 2. januar
Ulje