27. april

14. april po starom kalendaru

Spomen dana

Sveti Martin Ispovednik, Episkop Rimski

Ohridski prolog

Sv. Martin ispovednik, papa Rimski

Postao papom 5. jula 649. god. baš u vreme jarosne raspre pravoslavnih s jereticima monotelitima (jedinovoljnicima). Carovaše tada Konstans II, unuk Iraklijev, a patrijarh carigradski beše Pavle. Da bi uspostavio mir u Crkvi, sam car napisa knjižicu Tipos, koja bi veoma po volji jeretika. Papa Martin sazva sabor od 105 episkopa, na kome se osudi ova knjižica careva. U isto vreme napisa papa pismo patrijarhu Pavlu, moleći ga da se drži čiste vere pravoslavne i da cara savetuje da se okane jeretičkih mudrovanja. To pismo ražljuti i patrijarha i cara. I car posla nekoga vojvodu Olimpija u Rim, da dovede papu vezana u Carigrad. Vojvoda se ne drznu vezati papu, ali nagovori jednog vojnika, da ga mačem ubije u crkvi. No kada vojnik uđe u crkvu s mačem skrivenim, najedanput oslepi. Tako Promislom Božjim Martin izbeže smrt. U to vreme napadahu Saraceni na Siciliju, i vojvoda Olimpije ode u Siciliju, gde i umre. Tada spletkom patrijarha jeretika Pavla car posla drugog vojvodu, Teodora, da veže i dovede papu pod optužbom da on, papa, stoji u dosluhu sa Saracenima, i da ne štuje Prečistu Bogomater. Kada vojvoda stiže u Rim i pročita optužbu protiv pape, ovaj odgovori da je to kleveta, da on nema nikakve zajednice sa Saracenima, protivnicima Hrišćanstva, „a prečistu Bogomater ako ko ne štuje i ne ispoveda i njoj se ne klanja, da bude proklet i ovoga i onoga veka“. No to ne izmeni odluku vojvodinu. Papa bi vezan i doveden u Carigrad, gde bolan prebolan ležaše dugo u tamnici, mučen teskobom i glađu, dok najzad ne bi osuđen na progonstvo u Herson, gde požive 2 godine i skonča predav dušu svoju Gospodu, radi koga je mnogo postradao, 655. god. Na dve godine pre njega umre okajani Pavle. I kad ga car poseti pred smrt, on okrete glavu duvaru i plakaše ispovedajući da je mnogo grešio protiv pape Martina, i moleći cara da Martina oslobodi.

Sv. muč. Antonije, Jovan i Evstatije

Sva trojica behu najpre neznabošci i poklonici ognja. Behu sluge na dvoru kneza Litovskog Olgarda u Vilni. Ranije se imenovahu: Kruglec, Kumec i Nežilo. Sva trojica kršteni od sveštenika Nestora. Sva trojica obešeni, jedan za drugim, na jednom istom dubu, 1347. god. Taj dub hrišćani poseku i sagrade crkvu u slavu Svete Trojice, u koju polože česne mošti mučenika, a na panju od duba naprave časnu trpezu. Mošti njihove su u Vilni.

Sv. muč. Ardalion Glumac

Bio je najpre glumac komedijant. Radi uveseljenja naroda on je najradije igrao ulogu mučenika za veru, ismejavajući hrišćane na sve moguće načine. No kada nasta gonjenje hrišćana u vreme Maksimijana, njegov duh se potpuno promeni. On pred narodom viknu veleglasno da je on hrišćanin, i da se ne šali. Zbog toga bi Ardalion suđen, i postrada za Hrista, i umre privezan na usijanu gvozdenu lesu, odigravši tako pravu i česnu ulogu mučenika.

Pesma

Sveti Martin papa pred Senatom zbori: – Neka mi se telo skrši i sagori, I najljuće muke radosno podneću; No prave se vere ja odreći neću. Spasitelj je blagi Bog i Čovek bio, Dva jestestva razna s dve volje nosio, No oba jestestva u jednoj ličnosti, I obadve volje u jednoj svetlosti. Takvu su nam veru svi Oci predali, Za takvu su veru mnogi postradali. Nek postradam i ja, od svih jevtiniji, Sluga svog Gospoda, od svih najgrešniji! – Tako Martin veru ispovedi svima I istinu reče pred jereticima. O što čovek vredi, kad se Boga boji: Nad ljudima malim k’o planina stoji!

Rasuđivanje

„Monahu priliči ljubiti Boga kao sin, i bojati Ga se kao rob“, veli sv. Evagrije. Naravno, to priliči i svakom hrišćaninu, ma on i ne bio monah. Velika je umetnost sjediniti ljubav prema Bogu i strah od Boga. I mnogi drugi Sveti Oci kad god govore o ljubavi istovremeno napominju i strah, i obratno. Sv. Zlatoust u svojoj besedi „o savršenoj ljubavi“ govori u isto vreme o kazni i paklenim mukama. Zašto? Zato što i velika čovečja ljubav prema Bogu bez straha neosetno prelazi u gordost; a veliki strah opet bez ljubavi odvodi očajanju.

Sozercanje

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to: 1. kako se javi učenicima na obali jezera i oslovi ih: djeco! 2. kako im opet napuni mreže ribom, i oni Ga poznaše, no ne smedoše pitati: ko si ti?

Beseda

o ličnom opitu sviju apostola

Što čusmo, što vidjesmo očima svojima, što rasmotrismo i ruke naše opipaše… to javljamo vama. (I Jov. 1) Eto kakva je apostolska propoved! Apostoli ne govore kao svetski mudraci, niti kao filosofi, a najmanje kao teoretičari, koji stvaraju pretpostavke o nečem, da bi nešto pronašli. Oni govore o stvarima koje oni nisu tražili, no koje su njih neočekivano okružile, o faktu, koga nisu oni našli nego koji je njih, tako reći, iznenadno našao i spopao. Oni se nisu bavili duhovnim istraživanjima, niti su izučavali psihologiju, niti su se još manje zanimali spiritizmom. Njihovo zanimanje bio je ribolov – jedno skroz čuvstveno, telesno zanimanje. I kad su lovili ribu, njima se javio Bogočovek i oprezno i lagano počeo uvoditi ih u jedno novo zanimanje, u službu Sebi. Oni Mu nisu odmah poverovali, nego su još opreznije i laganije, sa strahom i nedoumicom i mnogim kolebanjem prilazili k Njemu i raspoznavali Njega. Dok nisu mnogo puta videli očima svojim, i dok nisu mnogo puta rasmotrili i rukama opipali. Njihov doživljeni fakt je nadprirodan, no njihov metod raspoznavanja toga fakta skroz je čuvstven i pozitivno-naučan. Nijedan moderan naučnik ne bi se mogao poslužiti pozitivnijim metodom u upoznavanju Hrista. Apostoli su videli ne jedno čudo nego mnogobrojna čudesa; oni su čuli ne jednu pouku nego toliko pouka, koliko se ne bi moglo napisati u mnoge knjige; oni su gledali vaskrslog Gospoda punih 40 dana, s Njim hodali, s Njim razgovarali, s Njim jeli, Njega dodirivali. Rečju: oni su lično i iz prve ruke imali hiljade čudesnih fakata, kojima su saznali i utvrdili jedan krupan fakt, na ime: da je Hristos Bogočovek, Sin Boga Živoga, čovekoljubivi Spasitelj ljudi i svesilni Sudija živih i mrtvih. O Gospode vaskrsli, utvrdi nas u veri i revnosti Tvojih svetih apostola. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sledeći praznik · za 9 dana

Đurđevdan

Crveno slovosreda, 6. maj

Riba