7. jun

Terapont blaženi za Hrista s’ namuči, Dva nebesna venca zato i poluči: Kao jerarh crkve i mučenik smeli; Još mu telo osta k’o cvet neuveli, Da miriše svetu i da celi bolne, Da raduje verne, i teši nevoljne. To Gospod proslavi proslavljača Svoga, Pastira divnoga stada slovenskoga. I to Gospod stvori, da se zna i zbori, Da smrt nasilnička sveca ne umori, No vencem ga venča i ime mu javi U obadve crkve besmrtno proslavi. Teraponte sveti, Božji slavljeniče, I za veru svetu dični mučeniče, Rad ljubavi Božje pomozi i nama Pred prestolom višnjim tvojim molitvama!

Neki neupućeni ljudi više misle o kraju sveta nego o kraju svoga života, premda je jasno, da je za onoga kome dođe kraj života, došao i kraj sveta. Neki brat, stojeći pred svetim Serafimom Sarovskim, držao je neprestano u umu kako će da upita svetitelja o svršetku sveta. Sv. Serafim prozre njegovu misao i rekne mu: „Radosti moja! ti visoko misliš o ubogom Serafimu: kako ja mogu znati kad će biti kraj ovome svetu i onaj veliki dan, u koji će Gospod suditi živim i mrtvim i dati svakom po delima njegovim! Ne, ne, ovo je meni nemoguće znati!“ Pa kad svetitelji nisu znali, kako će znati grešnici! I na što nam znati ono što sam Spasitelj nije našao za korisno da nam otkrije? Mnogo je bolje misliti da će naša smrt doći pre kraja sveta, nego li kraj sveta pre naše smrti.

Da sozercavam Boga Duha Svetoga u tajni pokajanja i ispovesti i to: 1. kako ta blagodat kad se kosne srca pokajnikova – pokajnik vidi svu rugobu svoga greha i suzama ga mije, 2. kako ta blagodat, kada se pokajnik ispovedi, ulazi u čoveka kao radost u žalosnog, kao nada u beznadežnog.

Gle, sudija stoji pred vratima. (Jakov 5, 9) Za jedan dan, brate, možeš zadobiti svu večnost. I za jedan dan, brate, možeš izgubiti svu večnost. Date su ti hiljade dana na zemlji, da se opredeliš za svoje sopstveno večno spasenje ili za svoju sopstvenu večnu propast. No blažen po sto puta onaj dan, u koji se pokaješ od svih svojih nečistih dela, nečistih reči i nečistih misli, i obratiš Bogu s vapajem za milost! Taj dan vredeće ti više od hiljade drugih dana. Kakav je taj blaženi dan? To je dan samoosude. Kad taj dan svane, čovek, koji je dotle osuđivao ceo svet, pogleda i najedanput vidi sebe kao najveću mrlju na ovom Božjem svetu. I zastidi se od Boga, i zastidi se od svakog čoveka, i zastidi se od svake tvari Božje u svetu. I stid ga počne peći kao oganj. I on onda priznaje i ispoveda: vaistinu, ja sam najveća mrlja na ovom Božjem svetu! vaistinu, svi su ljudi bolji od mene? vaistinu, sve su tvari čistije od mene! crnji sam od ogorelog ugarka, a ja sam dosad mislio da sam beo! ružniji sam od žabe, a ja sam dosad mislio da sam lep kao angel! Gospode, Gospode, Gospode, smiluj se meni grešniku, i operi me od kala grehovnoga, da koliko-toliko počnem ličiti na Tvoje tvorenje! Ne čekaj, brate, ne čekaj da taj blaženi dan pokajanja sam dođe! Ti sam uhvati čvrsto prvi dan koji ti dolazi u susret i reci: ti si taj moj blaženi dan kojim ću kupiti večni život! Ne čekaj, brate, ne čekaj, jer gle: sudija stoji pred vratima! Taj sudija je Gospod Živi, koji te je i stvorio i sva tvoja bezakonja do sada video i izbrojao. Za dan za dva može te On povući na sud gde nećeš imati ni reči opravdanja. Grabi dan! Grabi dan za pokajanje! Grabi dan dok tebe nije smrt ugrabila! Gle, sudija stoji pred vratima! O Gospode strašni i pravedni, produži grešniku dane dok se ne pokaje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.