Molitva Kraljice Jelene Pred Upokojenje „o dušo okajana“

Evo vreme pokajanja i dan spasenja! Pazi, dušo, da ti đavo ne oslabi um- jer malo vremena borivši se sa njim, pobedićeš, pobeći će od tebe. Ne ustraši se njegove zabune ni zamke, jer nemoćan je on da stoji pre licem onih koji se boje Gospode i imena Gospodnja.I evo malo ćemo poživeti u sujeti ovoga sveta, pošto dolazi glas u uši moje, koji čujem da ovako zove govoreći:O, dušo okajana, o dušo greholjubiva, evo se svrši život tvoj u ovom veku i poći ćeš među druge ljude.

Evo ostavljaš malovremenu krastu, gde si čekala da se na vekove nahraniš, jer pristupiše i rekoše: Zovu te, ustaj i ne kasni.Preni se, o dušo, brinući se, i u jedan čas poviči u pokajanju:Svedržitelju, slovo Očevo, samosavršeni Isuse Hriste, koji si Svoje prečisto trelo upalio kao i sveću na živonosnom Tvome krstu, hoteći da nađeš izgubljenu drahmu i ne trpeći da gledaš rod naš porobljen ljutom vladaru sveta – zbog mnogoga milosrđa ne prezri mene, rabe Tvoje.

Primio si voljnu smrt, slobodan budući među mrtvima, i bio si položen u grob kao čovek – da nas grehom umrle oživiš i uzvedeš na staro blaženstvo. Nikako ne odlučujući se od nas, slugu Svojih, dobri pastiru umnih ovaca svojih, molim Te, nedostojna da se narečem raba Tvoja, ne predaj mene zamci lukavoga niti me ostavi živu sotoni.

Jer videći da se svršava moj život, krepko stojeći čini mi on nasilje, u nameri da izmeni um moj od ljubavi Tvoje. Stoga daruj mi krepost sile Tvoje, da napade onoga koji se sa mnom bori pobedim hvaleći presveto ime Tvoje čak i do ishoda duše moje. Amin!

(1317.)