Molitva „ugasih svetilnik duše svoje“

Jaoj meni grešnoj kako pogubih vreme kajanja i ne znam sta da činim. Teško meni jer, zadremavši teškim snom, ugasih svetilnik duše svoje, jer ne znam kad ce doći glas Gospodnji koji kaže: Evo ženik, evo se dvorana svadbena otvara, i ženik Hristos zove govoreći: Prodjite blagosloveni Oca moga.Ovaj slatki glas slušajući, oni koji su Bogu poslužili u ovom sujetnom životu sa radošću će se požuriti u život večni.

A šta ću ja jadna učiniti? Gde li ću sakriti množinu svojih grehova?Stazu spasenja ne nalazim nigde. Stoga Ti, Care vekova, besmrtni Gospode, koji hoćeš da se svi spasu, daruj i meni nedostojnoj način da se pre smrti Tebi pokajem. Meni je dovoljno ako i dva dana budem robinja Tebi, Vladici mome Hristu, i duh svoj ti predam ne postav robinja besovima i grehu.

Jer evo sunce izlazi na tvrdi svoje, hoteći osvetliti vaseljenu, a ja grešna ne čekam da Te vidim gde zalaziš, jer bolje bi mi bilo da se nisam ni rodila.Svako disanje i svako stvorenje slavi Te, Gospode, a ja jedina zaboravih da slavim ime Tvoje. Sta da cinim?

Zato obraćam se i molim Te: NE odvrati lica Tvoga od mene, i ne zatvori mi srce čovekoljublja Tvojega, da se i do poslednjeg daha svoga klanjam i proslavljam sveto i velikolepno ime Tvoje. (1317.)