Molitva „tesno mi je odasvud“

Oh, osuda savesti moje i očajanje grehova mojih veoma smućuju dušu moju, i nemam nikakve nade na spasenje. Jer gresima upropastih dušu svoju i u nečistoti bezakonja udavih svoj um, i u dubini gliba ogreze telo moje, i nema mi uzdizanja. Ali slušam spise svetih knjiga kako nas obraćaju na pokajanje i govore: Svaki koji pada u očajanje, veoma biva rob sotoni.

Jer jace je Tvoje čovekoljublje, Gospode, od množine bezakonja ljudskih. Božanstveni Pavle kaže: Gde se umnoži greh, preizobiluje blagodat. I šta da činim ja grešna, puna stida? Jer pokri sramota lice moje i tesno mi je odasvud. Jaoj meni, odakle ću početi oplakivati svoja ljuta bezakonja, koja se ne mogu lako ispovediti? Zbog čega prvo da zaplačem? Zbog čega da zastenjem i zbog cega da zaridam?

Zbog množine grehova ili zbog odlućenja od Boga?Pomisli dušo, šta će te sresti posle izlaska tvoga od tela! Evo ti se spremaju razne muke, andjeli ljuti i nemilostivi hoće da te uhvate. Požuri sada i uzazovi ka Gospodu Bogu govoreći: Ja sam zemlja i pepeo. I reci, crv sam, a ne čovek.Molim Te dobroga, ne prezri mene, no pazi na moju pomoć.

Gospode Bože spasenja moga, koji daješ milost onome koji Te moli, daruj mi vreme obraćenja. (1317.)