Molitva za bezbožnike svetog Nikolaja žičkog

Svetog Nikolaja Žičkog

Sva bića, Bože, svedoče o Tvom biću, jasnije nego sat o sajdžiji, i grad o gradiocima, i pesma o pevaču, i reč o jeziku i razumu. Jasniji si od sunca, svesilni Bože naš, ipak bezbožnici ne znaju za Tebe; i još crnje: bezbožnici u zlobi srca svog neće da znaju za Tebe. Zagnjuruju glave svoje u zemlju, kao noj u pesak, i viču: nevidimo Ga, ne znamo Ga, nema Ga!

Ja im zborim rečima o Tebi, koji si sazdao reč i ustrojio govor, oni se smeju. Ja im činim milost u ime Tvoje, oni se srde. Ja im ponavljam reči proroka Tvojega: vo poznaje gospodara svojega (Isaija 1, 3), kako vi ljudi da ne poznajete Gospoda svoga? A oni odgovaraju: Nema Gospoda! Odsekla se reka od izvora — presušiće. Presušilo je srce u bezbožnika — presušiće im sasvim i razum.

Poludeće, kao što su svi bezbožnici poludeli. Strah me obuzima, da pored mene živog susedi moji ne potonu u ad. O, Izvore života, kaži mi, kaži slugi Tvome: kako tolika smrt može saviti gnezdo u živoj duši čovekovoj? O, večno Sunce pravde i istine, kako toliki mrak može pasti na razum čovečiji, da ne može da pročita i razume početno i završno slovo svih bića u svetu?

Nije li, Gospode, ovako: greh za grehom kao konac po konac, dok se nije izatkala debela zavesa, koja od Tebe sakriva i pokriva? No ne dopusti, Gospode, da car tame savlada do kraja stvorenja Tvoja! Tresni silom Tvojom i blesni zrakama Tvojim, da bi se probudili uspavani i adom opijeni! Učini ono što samo Ti znaš i možeš, da se pokaju susedi moji, bedniji i od svih stvorenja Tvojih.

Jer će lepi biti susedi moji kad se pokaju i Tebe poznadu, po molitvi sluge Tvoga svetog Mojceja Murina. Kao bludni sinovi kad se iz društva svinja povrate u društvo anđela.

O kako će zvučnija i strojnija biti pesma Tvojoj slavi i veličini kad je svi pokajani sinovi Tvoji zapevaju zajedno sa vernima i zajedno sa vojskama anđelskim na nebu, koje dan i noć slave i veličaju Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga jednoga, živoga. Amin.