Molitva za spasenje od rasejanosti uma

Svetog Nikolaja Žičkog

Kuda bludite, misli moje, i koga tražite? Saberite se u srce kao na domaće ognjište; tamo ćete se sastati s Najželjenijim i Najmilijim. Rasule ste život moj po svemu svetu i učinile ste ga plitkom barom, koja se suši i ostavlja blato. I orao leti u daljinu i u visinu, ali se vraća u pećinu svoju na legalište svoje, u toplo gnezdo svoje.

I mrav mili po prašini i gmiže uz drveće, ali pre zahoda sunca hita mravinjaku svome, domu svome. Kuda vi bludite i danju i noću, misli moje, i zašto se nikada ne vraćate gnezdu svome i domu svome? Najveći Gost posećuje srce moje; kuca na vrata, ali nema ko da mu otvori. Sve su misli moje rasute po imanju Njegovom, po tvarima Njegovim, po oborima Njegovim i po stoci Njegovoj.

Šta je važnije videti u jednoj velikoj carevini nego cara, i koga želi putnik da vidi pre nego cara? I s kim je beseda slađa nego s carem? Kuda bludite, misli moje, i koga tražite? Onaj koga vi tražite, čeka vas doma. Ostavite Njegove njive i polja; okrenite lice svoje od Njegovih obroka i skotova, pa požurite k Njemu na viđenje i razgovor.

O sveci Božiji, velikaši Cara nebesnoga, uznesite molitve vaše pred presto Carev, da se spasem od rasejanosti misli. A ti, Angele Božiji, prvosvešteniče molitve, stavi mnogo tamjana u zlatnu kadilnicu tvoju, i okadi molitve svih svetih za mene. Slava i hvala Onome Koji sedi na večnom prestolu slave, slava Mu na vek. Amin.