Psalam 101.

Po Septuaginti: 101 · masoretski: 102 · Isti psalam u Svetom Pismu

Molitva siromaha, kada iznemogne i

1. 1.

   GOSPODE, usliši molitvu moju, i vapaj moj Tebi da dođe.

2. 2.

   Ne odvrati lice Tvoje od mene; u koji dan sam žalostan, prikloni mi uho Tvoje; u koji dan Te prizovem, brzo me usliši.

3. 3.

   Jer iščezoše kao dim dani moji, i kosti moje kao suva grana sasušiše se.

4. 4.

   Pokošen bih kao trava, i isahnu srce moje, jer zaboravih jesti hleb svoj.

5. 5.

   Od glasa uzdisanja moga, prilepi se kost moja telu mome.

6. 6.

   Postadoh sličan rodi pustinjskoj, bejah kao noćna vrana na zidinama;

7. 7.

   bdijah i bih kao ptica, usamljena na krovu (kuće).

8. 8.

   Sav dan mi se rugahu neprijatelji, i koji me hvališe zaklinjahu se protiv mene.

9. 9.

   Jer prašinu kao hleb jedoh, i piće svoje sa plačem mešah,

10. 10.

    od lica gnjeva Tvoga i ljutnje Tvoje, jer uzdigavši, nizvrgao si me.

11. 11.

    Dani moji kao dim proćoše, i ja kao trava izsahnuh.

12. 12.

    A Ti, Gospode, do veka ostaješ, i spomen je Tvoj iz naraštaja u naraštaj.

13. 13.

    Ti ustavši pomilovaćeš Sion, jer je vreme smilovati se na njega, jer je došlo vreme.

14. 14.

    Jer blagovoliše sluge Tvoje za kamenje njegovo, i na prah njegov smilovaće se.

15. 15.

    I uplašiće se narodi Imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Tvoje.

16. 16.

    Jer će sazidati Gospod Sion, i javiće se u slavi Svojoj.

17. 17.

    Pogleda na molitvu smirenih, i ne ponizi moljenje njihovo.

18. 18.

    Da se napiše ovo potonjem naraštaju, i narod koji (ga) gradi hvaliće Gospoda.

19. 19.

    Jer priniče sa visine svete Svoje, Gospod sa neba na zemlju pogleda,

20. 20.

    da čuje uzdisanje sužanja, da odreši sinove usmrćenih.

21. 21.

    Da bi objavili na Sionu Ime Gospodnje, i hvalu Njegovu u Jerusalimu,

22. 22.

    kada se saberu narodi zajedno, i carevi da služe Gospodu.

23. 23.

    Odgovorio mu je na putu moći njegove: Malobrojnost dana mojih objavi mi;

24. 24.

    ne uzvedi me u propolovljenje dana mojih, kroz naraštaj naraštaja leta su Tvoja.

25. 25.

    U početku si Ti, Gospode, zemlju osnovao,¹ i dela ruku Tvojih su nebesa.

26. 26.

    Ona će proći a Ti ostaješ; i sve će kao odeća oveštati, i kao haljinu savićeš ih, i izmeniće se.

27. 27.

    A Ti si isti, i godina Tvojih neće nestati.

28. 28.

    Sinovi slugu Tvojih nastaniće se, i seme njihovo do veka dobro će napredovati.