Psalam 103.
Po Septuaginti: 103 · masoretski: 104 · Isti psalam u Svetom Pismu
Davidov, (o svetskome bitiju).
- 1.
BLAGOSILJAJ, dušo moja, Gospoda. Gospode, Bože moj, uzveličao se jesi veoma. U slavu i veličanstvo obukao se jesi,
- 2.
svetlošću kao haljinom odevaš se, prostireš nebo kao kožu,
- 3.
Koji vodama pokrivaš visine njegove. Postavio si oblake za podnožje Svoje, hodiš na krilima vetrova.
- 4.
Koji činiš Anđele Svoje duhovima,1 i služitelje Svoje plamenom ognjenim.
- 5.
Zemlju utemeljuješ na tvrđi njenoj, neće se pokolebati do veka;
- 6.
bezdan je kao haljina ogrtač njen, i na gorama vode se zaustavljaju.
- 7.
(One) beže od zapovesti Tvoje, i uzdrhte od glasa groma Tvoga.
- 8.
Uzlaze na planine i silaze u doline, na mesto koje si im odredio.
- 9.
Granicu si postavio koju neće preći, niti će se vratiti da poplave zemlju.
- 10.
Ti izvodiš izvore u dolinama, između planina protiču vode.
- 11.
(One) napajaju sve zveri poljske, očekuju je jeleni za žeđ svoju.
- 12.
Ptice nebeske kraj njih se nastanjuju, i između stena čuju se glasi (njihovi).
- 13.
Napajaš gore sa visina Svojih, nasitiće se zemlja od plodova dela Tvojih.
- 14.
Prouzrastaš travu za stoku, i zelen na službu ljudima, da proizvedu hleb iz zemlje,
- 15.
i vino veseli srce čoveka; da uljem ulepša lice svoje, i hleb srce čoveka ukrepljuje.
- 16.
Nasitiće se (vlagom) drveće poljsko, i Livanski kedri koje si zasadio.
- 17.
Tamo će ptice gnezda (svoja) sviti, rodino obitalište predvodi ih.
- 18.
Gore visoke dao si jelenima, stena je pribežište zečevima.
- 19.
Stvorio si mesec za vremena, sunce poznaje zalazak svoj.
- 20.
Prostireš tamu, i nastaje noć, u njoj izlaze sve zveri šumske,
- 21.
lavići što riču i grabe, i sebi hranu od Boga traže.
- 22.
A kad se sunce rodi, sakupljaju se, i odlaze da legnu u obore svoje.
- 23.
Tad izlazi čovek na delo svoje, i na posao svoj do večera.
- 24.
Kako su veličanstvena dela Tvoja, Gospode! sve si premudrošću stvorio; ispuni se zemlja tvorevine Tvoje.
- 25.
Ovo je more veliko i prostrano, tamo su gmizavci kojima broja nema, životinje male i velike.
- 26.
Tamo lađe plove, i kit onaj kojeg si stvorio da se igra u njemu.
- 27.
Sve od Tebe očekuje, da im daješ hranu na vreme (svoje),
- 28.
kad im dadeš, oni se okupljaju. Kada otvoriš ruku Tvoju, sve i sva se ispunjuje dobrotom.
- 29.
A kada lice Tvoje okreneš, smute se (i kolebaju); kad im oduzmeš dah njihov oni nestaju, i u prah se svoj vraćaju.
- 30.
Kad im pošalješ Duha Tvoga, opet se izgrađuju, i (tako) obnavljaš lice zemlje.
- 31.
Neka je doveka slava Gospodnja, radovaće se Gospod delima Svojim.
- 32.
On Koji pogleda na zemlju, i čini da se trese; Koji se dotiče gora, i one se dime.
- 33.
Pevaću Gospodu u životu mome, psalmopojaću Bogu mome dokle postojim.
- 34.
Njemu će mio biti razgovor moj, i ja ću se radovati Gospodu (svome).
- 35.
Neka nestanu sa zemlje bezbožnici, i bezakonici da ih više ne bude. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda.
Beleške
- Jevr. 1, 7 ↩