Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan

Srodnik apostola Pavla, i Jevrejin od onih Jevreja, koji življahu po oblastima jelinskim. Beše Stefan prvi od sedam đakona, koje apostoli sveti rukopoložiše i postaviše na službu oko pomaganja sirotnih u Jerusalimu. Zato se i prozva arhiđakonom. Silom vere svoje Stefan činjaše čudesa velika među ljudima. Zlobni Jevreji prepirahu se s njim, no bivahu uvek pobeđivani njegovom mudrošću i silom Duha, koji kroz njega dejstvovaše. Tada posramljeni Jevreji, naviknuti na potvore i klevete, uzbuniše i narod i starešine narodne protiv nevinog Stefana, klevetajući ga kao da je hulio na Boga i na Mojseja. Brzo nađoše lažne svedoke koji to potvrdiše. Tada Stefan stade pred narod, i svi videše lice njegovo „kao lice angela“ (Dap 6, 15), to jest lice mu beše ozareno blagodatnom svetlošću kao negda Mojseju, kad je s Bogom govorio. I otvori Stefan usta svoja i izređa mnoga dobročinstva i čudesa Božja, koja Bog učini u prošlosti narodu izrailjskom kao i mnoge zločine i protivljenje Bogu od strane toga naroda. Naročito ih izobliči za ubistvo Hrista Gospoda nazvavši ih „izdajnicima i krvnicima“ (Dap 7, 12). I dok oni škrgutahu zubima, Stefan pogleda i vide nebo otvoreno i slavu Božju. I to što vide, on objavi Jevrejima: „Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečjega gdje stoji s desne strane Boga“ (Dap 7, 56). Tada ga pakosnici izvedoše van grada i ubiše kamenjem. Među mučiteljima njegovim beše i njegov srodnik Savle, docnije apostol Pavle. U to vreme stajaše u daljini na nekom kamenu Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i gledaše mučeništvo ovoga prvog mučenika za istinu Sina njenog i Boga, moleći se Bogu za Stefana. To se desilo na godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole. Telo svetog Stefana tajno uze i sahrani na svome imanju Gamalil, knez jevrejski i potajni hrišćanin. Tako slavno skonča ovaj prvenac među mučenicima hrišćanskim i preseli se u Carstvo Hrista Boga.