Нови завет · Поучне књиге (посланице Светог Апостола Павла)
1. Солуњанима 2
Апостолово богоугодно владање у Јеванђељу. Подстицај на владање достојно Бога.
1
Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд;
2
Него, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмјелисмо у Богу нашем да вам казујемо Јеванђеље Божије уз велику борбу.
3
Јер наша проповијед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,
4
Већ као што нас је Бог провјерио да смо способни да нам се повјери Јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који испитује срца наша.
5
Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због похлепе – Бог је свједок;
6
Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.
7
Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо благи међу вама као дојиља када негује своју дјецу.
8
Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само Јеванђеље Божије него и душе наше, зато што нам бијасте омиљели.
9
Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповиједасмо вам Јеванђеље Божије.
10
Ви и Бог сте свједоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који вјерујете.
11
Као што знате како сваког појединог од вас, као отац дјецу своју,
12
Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно Бога, који вас призива у своје Царство и славу.
13
Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши ријеч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч човјечију, него – што заиста и јесте – као ријеч Божију, која и дјејствује у вама вјерујућима.
14
Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,
15
Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не угађају, и противни су свима људима,
16
Спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то за свагда да наврше мјеру гријехова својих, али их на крају сустиже гњев.
17
А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко вријеме, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.
18
Зато хтједосмо доћи к вама – бар ја Павле неколико пута – и спријечи нас сатана.
19
Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?
20
Јер сте ви наша слава и радост.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.