Стари завет · Законске књиге
Излазак 2
Мојсијево рођење, чудесно избављење и гајење. Бјекство у Мадијам и брак.
1
А неко од племена Левијева отиде и ожени се кћерју Левијевом.
2
И она затрудње и роди сина; и видећи га лијепа, кријаше га три мјесеца.
3
А кад га не може више крити, узе ковчежић од сите и обли га смолом и паклином, и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке.
4
А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
5
А кћи Фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
6
А кад отвори, видје дијете и, гле, дијете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је Јеврејско дијете.
7
Тада рече сестра његова кћери Фароновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете?
8
А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер дјетињу.
9
И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дијете и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дијете и одоји га.
10
А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.
11
И кад Мојсије бијаше велик, изиде к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И видје гдје некакав Мисирац бије човјека Јеврејина између браће његове.
12
И обазрев се и тамо и амо, кад видје да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у пијесак.
13
И сјутрадан изиде опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оному који чињаше криво: Зашто бијеш ближњега својега?
14
А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.
15
И Фараон чув за то, тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побјеже од Фараона и дође у земљу Мадијамску, и сједе код једнога студенца.
16
А свештеник Мадијамски имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наљевати у појила да напоје стадо оца својега.
17
А дођоше пастири и отјераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.
18
И оне се вратише к оцу својему Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?
19
А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.
20
А он рече кћерима својим: Па гдје је? Зашто остависте тога човјека? Зовите га да једе.
21
И Мојсије се склони да живи код онога човјека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.
22
И она роди сина, и он му надједе име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.
23
А послије много времена умрије цар Мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; а вика њихова услед невоље дође до Бога.
24
И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завјета својега с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.
25
И погледа Бог на синове Израиљеве, и видје их.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.