Стари завет · Законске књиге
Излазак 3
Призив Мојсија. Купина која гори а не сагоријева на Хориву.
1
А Мојсије пасијаше стадо Јотору, тасту својему, свештенику Мадијамскому, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив.
2
И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева.
3
И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева купина.
4
А Господ, кад га видје гдје иде да види, викну га Бог из купине и рече: Мојсије! Мојсије! А он одговори: Ево ме.
5
А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш света земља.
6
Још рече: Ја сам Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бијаше гледати у Бога.
7
И рече Господ: Добро видјех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.
8
И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу гдје млијеко и мед тече, на мјесто гдје су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.
9
И сада, ево, вика синова Израиљевијех дође преда ме, и видјех муку којом их муче Мисирци.
10
Сада хајде да те пошљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.
11
А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира?
12
А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: Кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.
13
А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: Како му је име? Шта ћу им казати?
14
А Господ рече Мојсију: Ја сам онај што јест. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевијем: Који јест, он ме посла к вама.
15
И опет рече Бог Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевијем: Господ Бог отаца ваших, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев посла ме к вама; то је име моје довијека, и то је спомен мој од кољена на кољено.
16
Иди, и скупи старјешине Израиљске, па им реци: Господ Бог отаца ваших јави ми се, Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев, говорећи: Доиста обидох вас, и видјех како вам је у Мисиру.
17
Па рекох: Извешћу вас из невоље Мисирске у земљу Хананејску и Хетејску и Аморејску и Ферезејску и Јевејску и Јевусејску, у земљу гдје тече млијеко и мед.
18
И они ће послушати глас твој; па ћеш ти и старјешине Израиљске отићи к цару Мисирском, и рећи ћете му: Господ Бог Јеврејски срете нас, па ти се молимо да изидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему.
19
А ја знам да вам неће допустити цар Мисирски да изидете без руке крјепке.
20
Али ћу пружити руку своју и ударићу Мисир свијем чудесима својим, која ћу учинити у њему. И послије ће вас пустити.
21
И учинићу да народ нађе љубав у Мисираца, па кад пођете, нећете поћи празни;
22
Него ће свака жена заискати у сусједе своје и у домаћице своје накита сребрнога и накита златнога и хаљина; и метнућете на синове своје и на кћери своје, и оплијенићете Мисир.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.