Нови завет · Поучне књиге (саборне посланице)
Јаковљева 3
Обуздавање језика. Права и лажна мудрост.
1
Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2
Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши, тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело.
3
Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.
4
Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља.
5
Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали!
6
И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла.
7
Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему,
8
А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога.
9
Њим благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију.
10
Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.
11
Зар може из истог извора тећи слатко и горко?
12
Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду.
13
Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дјела своја у мудрој кротости.
14
Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине.
15
Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска.
16
Јер гдје је завист и свађа, ондје је неслога и свака зла ствар.
17
А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемјерна.
18
А плод правде у миру сије се онима који мир граде.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.