Стари завет · Пророчке књиге малих пророка
Јона 1
Господ позива Јону. Јона кажњен због непослушности.
1
Дође ријеч Господња Јони, сину Аматијеву, говорећи:
2
Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.
3
А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу, нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину, уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.
4
Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.
5
И лађари уплашивши се призиваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.
6
А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога својега не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.
7
Потом рекоше један другоме: Ходите да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону.
8
Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?
9
А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу.
10
Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза.
11
И рекоше му: Што ћемо чинити с тобом да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.
12
А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.
13
А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.
14
Тада призваше Господа и рекоше: Молимо ти се, Господе, да не погинемо због душе овога човјека, и немој метнути на нас крви праве, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.
15
Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.
16
Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завјете.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.