Стари завет · Пророчке књиге малих пророка
Јона 4
Срдит што Бог није упропастио Ниневију, Јона се уразумљује.
1
А Јони би врло недраго, и расрди се.
2
И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бијах у својој земљи? Зато шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти Бог милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла.
3
Сада, Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети.
4
А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?
5
И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града.
6
А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.
7
Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан и подгризе тикву, те усахну.
8
И кад ограну сунце, посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеље да умре говорећи: Боље ми је умријети него живјети.
9
А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.
10
А Господ му рече: Теби је жао тикве око које се нијеси трудио и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.
11
А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке?
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.