Левитска 2

А кад ко хоће да принесе на жртву Господу дар, бијело брашно нека буде жртва његова, и нека је полије уљем и метне на њу кад.

И нека је донесе синовима Ароновијем свештеницима, и нека свештеник узме тога брашна пуну шаку и уља и сав кад, и нека то запали свештеник на олтару за спомен њезин; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.

А што остане од тога дара, нека буде Арону и синовима његовијем; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.

Ако ли хоћеш да принесеш дар печен у пећи, нека буду погаче пријесне од бијелога брашна, замијешене с уљем, или колачи пријесни, намазани уљем.

Ако ли ти је дар печено што у тави, нека је од бијелога брашна без квасца замијешено с уљем.

Разломи га на дијелове, и полиј уљем; то је дар.

Ако ли ти је дар готовљен у котлићу, нека је од бијелога брашна с уљем.

И доноси дар који начиниш од тога Господу, и подај га свештенику, и он ће га однијети на олтар;

И узеће свештеник од дара спомен његов, и запалиће га на олтару; то је жртва огњена на угодни мирис Господу.

А што остане од дара, нека буде Арону и синовима његовијем; то је светиња над светињама између жртава које се пале Господу.

Ниједан дар који приносите Господу да не буде с квасцем, јер ни квасца ни меда не треба да палите на жртву огњену Господу.

Само у жртви од првина можете то принијети Господу; али на олтар не мећите за угодни мирис.

А сваки дар који приносиш осоли сољу, и немој оставити дара својега без соли завјета Бога својега; са сваким даром својим принеси соли.

А кад приносиш дар од првина Господу, класове нове осуши на огњу, и што истреш из класова нових принеси на дар од првина својих.

И полиј га уљем и кад метни на њ; то је дар.

И свештеник узевши истрвенога жита и уља са свијем кадом нека запали спомен. То је жртва огњена Господу.