Стари завет · Законске књиге
Левитска 6
О жртвама: паљеница, за јело (дар) и за гријех.
1
Опет рече Господ Мојсију говорећи:
2
Кад ко згријеши и учини зло дјело Господу ударивши у бах ближњему својему за оставу или за ствар предану у руке или отевши што или занесавши ближњега својега,
3
Или нађе изгубљено што, па удари у бах, или се криво закуне за коју год ствар коју може човјек учинити и огријешити се њом,
4
Кад тако згријеши и скриви, нека врати што је отео или присвојио пријеваром или што му је било дано на оставу или што је изгубљено нашао,
5
Или зашто се заклео криво, нека плати цијело и још дометне пети дио ономе чије је; нека му да онај дан кад принесе жртву за свој гријех.
6
А на жртву за гријех свој нека принесе Господу овна здрава, са цијеном којом процијениш кривицу нека га доведе свештенику.
7
И очистиће га свештеник пред Господом, и опростиће му се свака ствар коју је учинио, те скривио.
8
И рече Господ Мојсију говорећи:
9
Заповједи Арону и синовима његовијем, и реци им: Ово је закон за жртву паљеницу: Жртва паљеница нека стоји на огњу на олтару цијелу ноћ до јутра, и огањ на олтару нека гори једнако.
10
Свештеник нека обуче своју хаљину ланену, и гаће ланене нека обуче на тијело своје, и нека згрне пепео кад огањ спали на олтару жртву паљеницу, и нека га изручи код олтара.
11
Потом нека свуче хаљине своје и обуче друге хаљине, и нека изнесе пепео напоље из окола на чисто мјесто.
12
А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не гаси, него нека свештеник ложи на огањ дрва свако јутро, и нека намјешта на њ жртву паљеницу, и нека пали на њему сало од жртава захвалних.
13
Огањ нека једнако гори на олтару, нека се не гаси.
14
А ово је закон за дар: синови Аронови нека га принесу Господу пред олтаром.
15
Узевши шаку бијелога брашна и уља од дара и сав кад који буде на дару, нека запали на олтару спомен његов на угодни мирис Господу.
16
А што претече, нека једе Арон и синови његови; нека се једе без квасца на светом мјесту; у тријему од шатора од састанка нека једу.
17
Нека се не мијеси с квасцем; то им дадох да им буде дио од жртава мојих огњених; то је светиња над светињама као жртва за гријех и као жртва за пријеступ.
18
Свако мушко између синова Ароновијех нека то једе законом вјечним од кољена до кољена од жртава које се пале Господу; што се год дотакне тога, биће свето.
19
И рече Господ Мојсију говорећи:
20
Ово је жртва Аронова и синова његовијех, коју ће приносити Господу онај дан кад се који помаже: десетину ефе бијелога брашна за дар свагдашњи, половину ујутру а половину увече.
21
У тави с уљем нека се готови; пржено нека донесе; и пржене комаде дара нека принесе на угодни мирис Господу.
22
И свештеник између синова његовијех, који буде помазан након њега, нека чини тако исто законом вјечним; нека се пали Господу све то;
23
И сваки дар свештеников нека се сав спали, а нека се не једе.
24
Још рече Господ Мојсију говорећи:
25
Кажи Арону и синовима његовијем, и реци: Ово је закон за жртву ради гријеха: На мјесту гдје се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за гријех пред Господом; светиња је над светињама.
26
Свештеник који принесе жртву за гријех нека је једе; на светом мјесту нека се једе, у тријему од шатора од састанка.
27
Што се год дотакне меса њезина биће свето; и ако ко покапа крвљу њезином хаљину, оно што покапа нека опере на светом мјесту.
28
И суд земљани у којем буде кухано нека се разбије; ако ли је кухано у суду мједеном, нека се истре и водом опере.
29
Свако мушко између свештеника нека то једе; светиња је над светињама.
30
Али ниједна жртва за гријех, од које се крв унесе у шатор од састанка да се учини очишћење од гријеха у светињи, нека се не једе, него нека се огњем сажеже.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.