Стари завет · Пророчке књиге малих пророка
Михеј 7
Мало је побожних. Обећање богате божанске милости послије казне.
1
Тешко мени! Јер сам као кад се обере љетина, као кад се пабирчи послије брања виноградскога; нема грозда за јело, ранога воћа жели душа моја.
2
Неста побожнога са земље и нема правога међу људима, сви вребају крв, сваки лови брата својега мрежом.
3
Да чине зло објема рукама што више могу, иште кнез; и судија суди за плату, и ко је велик говори опачину душе своје, и сплећу је.
4
Најбољи је између њих као трн, најправији је гори од трњака; дан стражара твојих, похођење твоје, дође, сада ће се смести.
5
Не вјерујте пријатељу, не ослањајте се на вођа; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.
6
Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови.
7
Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој.
8
Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело.
9
Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову.
10
Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: Гдје је Господ Бог твој? Очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама.
11
У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко;
12
У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе.
13
А земља ће бити пуста са становника својих за плод дјела њиховијех.
14
Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме.
15
Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске, показаћу му чудеса.
16
Народи ће видјети и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути.
17
Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дрхћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему и тебе ће се бојати.
18
Ко је Бог као ти? Који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мала милост.
19
Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове.
20
Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.