Стари завет · Поучне књиге
Проповједник 2
Задовољство на земљи и весело уживање у раду таштина је.
1
Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али, гле, и то бјеше таштина.
2
Смијеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?
3
Размишљах у срцу свом да пуштам тијело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
4
Велика дјела учиних: Сазидах себи куће, насадих себи винограде;
5
Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета роднијех;
6
Начиних себи језера водена да заљевам из њих шуму гдје расту дрвета;
7
Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођенијех у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свијех који бише прије мене у Јерусалиму;
8
Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи пјевача и пјевачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
9
И тако постах већи и силнији од свијех који бише прије мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
10
И што год жељаху очи моје, не брањах им нити украћивах срцу својему каквога весеља, него се срце моје весељаше са свакога труда мојега, и то ми бијаше дио од свакога труда мојега.
11
А кад погледах на сва дјела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све бјеше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
12
Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човјек који би настао послије цара? Што је већ учињено.
13
И видјех да је боља мудрост од лудости, као што је боља свјетлост од мрака.
14
Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такођер дознах да једнако бива свјема.
15
Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми, дакле, помоћ што сам мудар? И рекох у срцу свом: И то је таштина.
16
Јер се неће спомињати мударац као ни безумник довијека; јер што сада јест, све се заборавља послије, и мударац умире као и безумник.
17
Зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
18
И омрзе ми сав труд мој око којега се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човјеку који ће настати након мене.
19
И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мојега око којега се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.
20
Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око којега се трудих под сунцем.
21
Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у дио другоме који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
22
Јер шта има човјек од свега труда свога и од муке срца свога коју подноси под сунцем?
23
Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
24
Није ли, дакле, добро човјеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његова? Ја видјех и то да је из руке Божије.
25
Јер ко је јео и уживао више него ја?
26
Јер човјеку који му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грјешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.