Стари завет · Поучне књиге
Проповједник 1
Све земаљско је таштина.
1
Ријечи проповједника, сина Давидова, цара у Јерусалиму.
2
Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина.
3
Каква је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем?
4
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увијек.
5
Сунце излази и залази, и опет хити на мјесто своје одакле излази.
6
Вјетар иде на југ и обрће се на сјевер. Иде једнако обрћући се, и у обртању свом враћа се.
7
Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку.
8
Све је мучно да човјек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9
Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10
Има ли што зашто би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за вијекова који су били прије нас.
11
Не помиње се што је прије било; ни оно што ће послије бити неће се помињати у онијех који ће послије настати.
12
Ја проповједник бијах цар над Израиљем у Јерусалиму;
13
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14
Видјех све што бива под сунцем и, гле, све је таштина и мука духу.
15
Што је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројити.
16
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише прије мене у Јерусалиму, и срце моје видје много мудрости и знања.
17
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18
Јер гдје је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање, умножава муку.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.