Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 31
Материне поуке једноме цару. Похвала врсној жени.
1
Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи којима га је учила мати његова.
2
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?
3
Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.
4
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5
Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.
6
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;
7
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.
8
Отварај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти.
9
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10
Ко ће наћи врсну жену? Јер вриједи више него бисер.
11
Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.
12
Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.
13
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.
16
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17
Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.
18
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19
Рукама својима маша се преслице, и прстима својима држи вретено.
20
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21
Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљина.
22
Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одијело јој је.
23
Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.
24
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25
Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.
26
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27
Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.
28
Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;
29
Многе су жене биле врсне, али ти их надвисујеш све.
30
Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31
Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.