Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 5
Треба се чувати разврата.
1
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мојему пригни ухо своје,
2
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4
Али јој је пошљедак горак као пелен, оштар као мач с обје стране оштар.
5
Ноге јој слазе к смрти, до пакла допиру кораци њезини.
6
Да не би мјерио пута животнога, савијају се стазе њезине да не знаш.
7
Зато, дјецо, послушајте мене, и не одступајте од ријечи уста мојих.
8
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њезине.
9
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10
Да се не би туђинци наситили твојега блага, и труд твој да не би био у туђој кући,
11
И да не ридаш на пошљедак кад се строши месо твоје и тијело твоје,
12
И речеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презире карање!
13
И не послушах гласа учитеља својих, и не пригнух уха својега к онима који ме учаху!
14
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15
Пиј воду из својега студенца и што тече из твојега извора.
16
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако.
20
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој,
21
Кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе његове?
22
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа гријеха својих заплешће се;
23
Умријеће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.