Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 18
Пријатељство и мирољубивост.
1
Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.
2
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3
Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.
4
Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се ражљева.
5
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правому на суду.
6
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.
7
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8
Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух.
9
И ко је немаран у послу свом, брат је распикући.
10
Тврда је кула име Господње. К њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.
11
Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.
12
Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.
13
Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.
14
Дух човјечји сноси бол свој, а дух оборен ко ће подигнути?
15
Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.
16
Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.
17
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18
Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.
19
Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.
20
Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усана својих сити се.
21
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.