Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 14
Похвала правој мудрости у човјечијем животу.
1
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.
3
У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4
Гдје нема волова, чисте су јасле, а обилата је љетина од силе воловске.
5
Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.
6
Подсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.
7
Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.
8
Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.
9
Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.
10
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.
11
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.
12
Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.
13
И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14
Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.
15
Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17
Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.
18
Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.
19
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.
20
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21
Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вјера биће онима који смишљају добро.
23
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24
Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.
25
Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.
26
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27
Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.
28
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29
Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30
Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31
Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.
32
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.
33
Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.
34
Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.
35
Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.