Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 16
Бог види човјечија дјела.
1
Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.
2
Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3
Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.
4
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5
Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.
7
Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9
Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10
Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.
11
Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.
12
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.
13
Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.
14
Гњев је царев гласник смртни, али мудар човјек ублажиће га.
15
У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.
16
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је љепше него сребро!
17
Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19
Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.
20
Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21
Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.
23
Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.
24
Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.
25
Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.
26
Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27
Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28
Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29
Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;
30
Намигује очима кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31
Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32
Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.
33
Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.