Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 15
Мудрост доноси спасење, а безумље пропаст.
1
Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.
2
Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.
3
Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.
4
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.
5
Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор, бива паметан.
6
У кући праведниковој има много блага, а у дохотку је безбожникову расап.
7
Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.
8
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.
9
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.
11
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човјечијих.
12
Подсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.
13
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14
Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.
15
Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.
16
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17
Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.
18
Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.
19
Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.
20
Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.
21
Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.
22
Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.
23
Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!
24
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.
25
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26
Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.
27
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне, жив ће бити.
28
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29
Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.
30
Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.
31
Ухо које слуша карање животно, наставаће међу мудрима.
32
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33
Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.