Стари завет · Поучне књиге
Приче Соломонове 27
Не треба се хвалити и бити осион.
1
Не хвали се сјутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донијети.
2
Нека те хвали други, а не твоја уста; туђин, а не твоје усне.
3
Тежак је камен, и пијесак је тежак; али је гњев безумников тежи од обојега.
4
Јарост је немилостива, и гњев је плах; али ко ће одољети зависти?
5
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6
Ударци од пријатеља истинити су, а цјеливи ненавидникови лажни.
7
Душа сита гази сат, а гладној души слатко је све што је горко.
8
Каква је птица која одлети из својега гнијезда, такав је човјек који отиде из својега мјеста.
9
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак свјетом срдачнијем.
10
Не остављај пријатеља својега ни пријатеља оца својега, и у кућу брата својега не улази у несрећи својој. Бољи је сусјед близу него брат далеко.
11
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити оному ко ме ружи.
12
Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13
Узми хаљину оному који се подјамчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14
Ко благосиља пријатеља својега наглас рано устајући, примиће му се за клетву.
15
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16
Ко је уставља, уставља вјетар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега.
18
Ко чува смокву, јешће рода њезина; тако, ко чува господара својега, биће поштован.
19
Како је у води лице према лицу, тако је срце човјечије према човјеку.
20
Гроб и пропаст нигда се не могу заситити, тако очи човјечије нигда нијесу сите.
21
Сребро у топионици и злато у пећи, а човјек у устима онога који га хвали, познаје се.
22
Да безумнога туцаш у ступи тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24
Јер богатство не траје довијека нити круна од кољена до кољена.
25
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26
Јагањци су ти за одијело, и јарићи цијена за њиву.
27
И доста има млијека козјега теби за јело, и за јело твојему дому и за храну твојим дјевојкама.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.