Стари завет · Поучне књиге
Псалми 104
Величање Бога у дјелима његовим.
Овај псалам у Псалтиру (по Септуагинти: псалам 103)
1
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2
Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор.
3
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетра.
4
Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.
5
Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.
6
Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.
7
Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.
8
Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.
9
Поставио си међу преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11
Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.
12
На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.
13
Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.
14
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.
15
И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.
16
Сите се дрвета Божија, кедри ливански које си посадио.
17
На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.
18
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19
Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;
21
Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.
22
Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.
23
Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24
Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.
25
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26
Ту лађе плове, крокодил којега си створио да се игра по њему.
27
Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.
28
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.
30
Пошљеш дух свој, постају, и обнављаш лице земљи.
31
Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!
32
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33
Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.
34
Нека му буде мила бесједа моја! Веселићу се о Господу.
35
Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
Главе · Псалми
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.