Псалам 77.

Псалам 77.

По Септуагинти: 77 · масоретски: 78 · Исти псалам у Светом Писму

Поучан, (Псалам) Асафов

1.
ПАЗИТЕ, народе мој, на закон мој, пригните ухо своје речима уста мојих.
2.
Отворићу у причама уста своја,¹ говорићу загонетке (=скривености) од почетка.
3.
Оно што чусмо и дознасмо, то и оци наши казиваше;
4.
не скри се од деце њихове у другом нараштају, казујући хвале Господње, и (све) силе Његове, и чудеса Његова, која учини.
5.
И подиже сведочанство у Јакову, и закон постави у Израиљу, што је заповедио оцима нашим да то обзнане синовима својим,
6.
да дозна нараштај други, синови који ће се родити, и устану и казују то синовима својим,
7.
да на Бога полажу наду своју и не забораве дела Божија, и заповести Његове да траже;
8.
да не буду као оци њихови, нараштај покварен и преогорчујући, нараштај који није исправљао срце своје, и није поверио Богу дух свој.
9.
Синови Јефремови затежући и бацајући стреле окренуше се у дан рата.
10.
Не сачуваше завет Божији, и у закону Његовом не хтеше ходити.
11.
И заборавише доброчинства Његова и чудеса Његова, која им је показао
12.
пред оцима њиховим, што учини чудеса у земљи Египатској, на пољу Танејском.
13.
Раздвоји море и поведе их, постави воде као мешину,
14.
и вођаше их облаком дању и посву ноћ светлошћу огња.
15.
Расече стену у пустињи и напоји их као безданом многим,
16.
и изведе воду из камена и низведе воде као реке.
17.
И они још продужише да Му греше, огорчише Вишњега у (пустињи) безводној,
18.
и искушаваху Бога у срцима својим, да траже јела душама својим;
19.
и клеветаше на Бога, и рекоше: Не може ли Бог спремити трпезу у пустињи?
20.
Пошто (већ) удари камен и потекоше воде и потоци набујаше, зар не може (Он) и хлеба дати или припремити трпезу народу Своме?
21.
И за то чу Господ, и одбаци (их), и огањ се запали у Јакову, и гњев узиђе на Израиља;
22.
јер не вероваше у Бога, нити се надаше у спасење Његово.
23.
И заповеди облацима одозго и врата небеска отвори,
24.
и одожди им ману да једу, и хлеб небески даде им;
25.
хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу.
26.
Подиже југ са неба и наведе силом Својом источни ветар,
27.
и даде кишу меса по њима као прашину, и као песак морски птице крилате;
28.
и падоше усред окола њиховог, около шатора њихових.
29.
И једоше и наситише се веома, и жељу њихову даде њима,
30.
не лишише се жеље своје. (Али), још док храна беше у устима њиховим,
31.
дође гњев Божији на њих, и већину међу њима поби, и изабране Израиљеве сатре.
32.
У свему томе још сагрешише, и не повероваше чудесима Његовим,
33.
и ишчезоше у сујети дани њихови, и године њихове са хитањем.
34.
Када их погуби, (тад) Га тражаху, и враћаху се и рано ранише к Богу,
35.
и опоменуше се да је Бог помоћник њихов и Бог Вишњи Избавитељ је њихов.
36.
И заволеше га устима својим, а језиком својим слагаше Га,
37.
и срце њихово не беше искрено са Њим, нити повероваше завету Његовом.
38.
А Он је милосрдан и очишћује грехе њихове, и не погубљује, и већма настоји да одврати јарост Своју и не распаљује сав гњев Свој.
39.
И опомену се да су тело, дух који одлази и не враћа се.
40.
Колико пута Га огорчише у пустињи, разгњевише Га у земљи безводној?
41.
И вратише се и искушаваху Бога, и Светога Израиљевог разљутише.
42.
И не опоменуше се руке Његове, дана у који их избави из руке мучитеља,
43.
како учини у Египту знаке Своје и чудеса Своја у пољу Танејском.
44.
И преобрати у крв потоке њихове (у Египту), и бунаре њихове, да не би пили.
45.
Посла на њих псећу муву, и изједе их; и жабу, и разједе их;
46.
и даде црву плодове њихове, и трудове њихове скакавцима;
47.
поби градом винограде њихове, и смокве њихове мразевима,
48.
и предаде граду стоку њихову, и имање њихово огњу.
49.
Посла на њих гњев јарости Своје, јарост и гњев и жалост, послање по анђелима зла.
50.
Припреми пут гњеву Своме и не поштеди од смрти душе њихове и стоку њихову затвори у смрт;
51.
и погуби свако прворођено у земљи Египта, првину сваког бола њиховог у шаторима Хамовим.
52.
И подиже као овце народ Свој, и поведе их као стадо у пустињу,
53.
и вођаше их са поуздањем, и не устрашише се; и непријатеље њихове покри море (Црвено).
54.
И узведе их на гору Светиње Своје, гору ову (Сион) коју стече десница Његова.
55.
И изагна испред лица њихова народе (незнабожне), и даде им у наслеђе ужетом деломерења, и настани у насељима њиховим племена Израиљева.
56.
И (опет) искушаваху и огорчаваху Бога Вишњега, и сведочанства Његова не сачуваше;
57.
и одвратише се и одвргоше, као и оци њихови, и преокренуше се у лук искривљен;
58.
и разгњевише Га на хумовима својим, и идолима својим раздражише Га.
59.
Чу Бог и одврати очи, и потре веома Израиља,
60.
и одбаци скинију Силомску, насеље (Своје) где се настани међу људима.
61.
И предаде у ропство снагу њихову, и лепоту њихову у руке непријатеља,
62.
и сколи мачем народ Свој, и наслеђе Своје презре.
63.
Младиће њихове прождре огањ, и девојке њихове не бише ожаљене;
64.
свештеници њихови падоше од мача, и удовице њихове не бише оплакане.
65.
И устаде као спавајући Господ, као моћник опијен вином,
66.
и порази непријатеље Своје унатраг, посрамљење вечно даде њима.
67.
И одбаци насеље Јосифово, и племе Јефремово не изабра;
68.
а изабра племе Јудино, гору Сион коју заволе.
69.
И изгради као једнорога Светињу Своју, на земљи је утемељи до века.
70.
И изабра Давида слугу Свога, и узе га од стада овчијих,
71.
од јагњилишта узе њега, да он напаса Јакова слугу Свога, и Израиља наслеђе Своје.
72.
И напасаше их у безазлености срца свог, и у разборитости руку својих вођаше их.

Белешке

Мт. 13, 35 ↩