Psalam 77.

Po Septuaginti: 77 · masoretski: 78 · Isti psalam u Svetom Pismu

Poučan, (Psalam) Asafov

1. 1.

   PAZITE, narode moj, na zakon moj, prignite uho svoje rečima usta mojih.

2. 2.

   Otvoriću u pričama usta svoja,¹ govoriću zagonetke (=skrivenosti) od početka.

3. 3.

   Ono što čusmo i doznasmo, to i oci naši kazivaše;

4. 4.

   ne skri se od dece njihove u drugom naraštaju, kazujući hvale Gospodnje, i (sve) sile Njegove, i čudesa Njegova, koja učini.

5. 5.

   I podiže svedočanstvo u Jakovu, i zakon postavi u Izrailju, što je zapovedio ocima našim da to obznane sinovima svojim,

6. 6.

   da dozna naraštaj drugi, sinovi koji će se roditi, i ustanu i kazuju to sinovima svojim,

7. 7.

   da na Boga polažu nadu svoju i ne zaborave dela Božija, i zapovesti Njegove da traže;

8. 8.

   da ne budu kao oci njihovi, naraštaj pokvaren i preogorčujući, naraštaj koji nije ispravljao srce svoje, i nije poverio Bogu duh svoj.

9. 9.

   Sinovi Jefremovi zatežući i bacajući strele okrenuše se u dan rata.

10. 10.

    Ne sačuvaše zavet Božiji, i u zakonu Njegovom ne hteše hoditi.

11. 11.

    I zaboraviše dobročinstva Njegova i čudesa Njegova, koja im je pokazao

12. 12.

    pred ocima njihovim, što učini čudesa u zemlji Egipatskoj, na polju Tanejskom.

13. 13.

    Razdvoji more i povede ih, postavi vode kao mešinu,

14. 14.

    i vođaše ih oblakom danju i posvu noć svetlošću ognja.

15. 15.

    Raseče stenu u pustinji i napoji ih kao bezdanom mnogim,

16. 16.

    i izvede vodu iz kamena i nizvede vode kao reke.

17. 17.

    I oni još produžiše da Mu greše, ogorčiše Višnjega u (pustinji) bezvodnoj,

18. 18.

    i iskušavahu Boga u srcima svojim, da traže jela dušama svojim;

19. 19.

    i klevetaše na Boga, i rekoše: Ne može li Bog spremiti trpezu u pustinji?

20. 20.

    Pošto (već) udari kamen i potekoše vode i potoci nabujaše, zar ne može (On) i hleba dati ili pripremiti trpezu narodu Svome?

21. 21.

    I za to ču Gospod, i odbaci (ih), i oganj se zapali u Jakovu, i gnjev uziđe na Izrailja;

22. 22.

    jer ne verovaše u Boga, niti se nadaše u spasenje Njegovo.

23. 23.

    I zapovedi oblacima odozgo i vrata nebeska otvori,

24. 24.

    i odoždi im manu da jedu, i hleb nebeski dade im;

25. 25.

    hleb anđelski jede čovek, hranu im posla u izobilju.

26. 26.

    Podiže jug sa neba i navede silom Svojom istočni vetar,

27. 27.

    i dade kišu mesa po njima kao prašinu, i kao pesak morski ptice krilate;

28. 28.

    i padoše usred okola njihovog, okolo šatora njihovih.

29. 29.

    I jedoše i nasitiše se veoma, i želju njihovu dade njima,

30. 30.

    ne lišiše se želje svoje. (Ali), još dok hrana beše u ustima njihovim,

31. 31.

    dođe gnjev Božiji na njih, i većinu među njima pobi, i izabrane Izrailjeve satre.

32. 32.

    U svemu tome još sagrešiše, i ne poverovaše čudesima Njegovim,

33. 33.

    i iščezoše u sujeti dani njihovi, i godine njihove sa hitanjem.

34. 34.

    Kada ih pogubi, (tad) Ga tražahu, i vraćahu se i rano raniše k Bogu,

35. 35.

    i opomenuše se da je Bog pomoćnik njihov i Bog Višnji Izbavitelj je njihov.

36. 36.

    I zavoleše ga ustima svojim, a jezikom svojim slagaše Ga,

37. 37.

    i srce njihovo ne beše iskreno sa Njim, niti poverovaše zavetu Njegovom.

38. 38.

    A On je milosrdan i očišćuje grehe njihove, i ne pogubljuje, i većma nastoji da odvrati jarost Svoju i ne raspaljuje sav gnjev Svoj.

39. 39.

    I opomenu se da su telo, duh koji odlazi i ne vraća se.

40. 40.

    Koliko puta Ga ogorčiše u pustinji, razgnjeviše Ga u zemlji bezvodnoj?

41. 41.

    I vratiše se i iskušavahu Boga, i Svetoga Izrailjevog razljutiše.

42. 42.

    I ne opomenuše se ruke Njegove, dana u koji ih izbavi iz ruke mučitelja,

43. 43.

    kako učini u Egiptu znake Svoje i čudesa Svoja u polju Tanejskom.

44. 44.

    I preobrati u krv potoke njihove (u Egiptu), i bunare njihove, da ne bi pili.

45. 45.

    Posla na njih pseću muvu, i izjede ih; i žabu, i razjede ih;

46. 46.

    i dade crvu plodove njihove, i trudove njihove skakavcima;

47. 47.

    pobi gradom vinograde njihove, i smokve njihove mrazevima,

48. 48.

    i predade gradu stoku njihovu, i imanje njihovo ognju.

49. 49.

    Posla na njih gnjev jarosti Svoje, jarost i gnjev i žalost, poslanje po anđelima zla.

50. 50.

    Pripremi put gnjevu Svome i ne poštedi od smrti duše njihove i stoku njihovu zatvori u smrt;

51. 51.

    i pogubi svako prvorođeno u zemlji Egipta, prvinu svakog bola njihovog u šatorima Hamovim.

52. 52.

    I podiže kao ovce narod Svoj, i povede ih kao stado u pustinju,

53. 53.

    i vođaše ih sa pouzdanjem, i ne ustrašiše se; i neprijatelje njihove pokri more (Crveno).

54. 54.

    I uzvede ih na goru Svetinje Svoje, goru ovu (Sion) koju steče desnica Njegova.

55. 55.

    I izagna ispred lica njihova narode (neznabožne), i dade im u nasleđe užetom delomerenja, i nastani u naseljima njihovim plemena Izrailjeva.

56. 56.

    I (opet) iskušavahu i ogorčavahu Boga Višnjega, i svedočanstva Njegova ne sačuvaše;

57. 57.

    i odvratiše se i odvrgoše, kao i oci njihovi, i preokrenuše se u luk iskrivljen;

58. 58.

    i razgnjeviše Ga na humovima svojim, i idolima svojim razdražiše Ga.

59. 59.

    Ču Bog i odvrati oči, i potre veoma Izrailja,

60. 60.

    i odbaci skiniju Silomsku, naselje (Svoje) gde se nastani među ljudima.

61. 61.

    I predade u ropstvo snagu njihovu, i lepotu njihovu u ruke neprijatelja,

62. 62.

    i skoli mačem narod Svoj, i nasleđe Svoje prezre.

63. 63.

    Mladiće njihove proždre oganj, i devojke njihove ne biše ožaljene;

64. 64.

    sveštenici njihovi padoše od mača, i udovice njihove ne biše oplakane.

65. 65.

    I ustade kao spavajući Gospod, kao moćnik opijen vinom,

66. 66.

    i porazi neprijatelje Svoje unatrag, posramljenje večno dade njima.

67. 67.

    I odbaci naselje Josifovo, i pleme Jefremovo ne izabra;

68. 68.

    a izabra pleme Judino, goru Sion koju zavole.

69. 69.

    I izgradi kao jednoroga Svetinju Svoju, na zemlji je utemelji do veka.

70. 70.

    I izabra Davida slugu Svoga, i uze ga od stada ovčijih,

71. 71.

    od jagnjilišta uze njega, da on napasa Jakova slugu Svoga, i Izrailja nasleđe Svoje.

72. 72.

    I napasaše ih u bezazlenosti srca svog, i u razboritosti ruku svojih vođaše ih.