Katizma 11

PAZITE, narode moj, na zakon moj, prignite uho svoje rečima usta mojih.

Otvoriću u pričama usta svoja, govoriću zagonetke (=skrivenosti) od početka.

Ono što čusmo i doznasmo, to i oci naši kazivaše;

ne skri se od dece njihove u drugom naraštaju, kazujući hvale Gospodnje, i (sve) sile Njegove, i čudesa Njegova, koja učini.

I podiže svedočanstvo u Jakovu, i zakon postavi u Izrailju, što je zapovedio ocima našim da to obznane sinovima svojim,

da dozna naraštaj drugi, sinovi koji će se roditi, i ustanu i kazuju to sinovima svojim,

da na Boga polažu nadu svoju i ne zaborave dela Božija, i zapovesti Njegove da traže;

da ne budu kao oci njihovi, naraštaj pokvaren i preogorčujući, naraštaj koji nije ispravljao srce svoje, i nije poverio Bogu duh svoj.

Sinovi Jefremovi zatežući i bacajući strele okrenuše se u dan rata.

Ne sačuvaše zavet Božiji, i u zakonu Njegovom ne hteše hoditi.

I zaboraviše dobročinstva Njegova i čudesa Njegova, koja im je pokazao

pred ocima njihovim, što učini čudesa u zemlji Egipatskoj, na polju Tanejskom.

Razdvoji more i povede ih, postavi vode kao mešinu,

i vođaše ih oblakom danju i posvu noć svetlošću ognja.

Raseče stenu u pustinji i napoji ih kao bezdanom mnogim,

i izvede vodu iz kamena i nizvede vode kao reke.

I oni još produžiše da Mu greše, ogorčiše Višnjega u (pustinji) bezvodnoj,

i iskušavahu Boga u srcima svojim, da traže jela dušama svojim;

i klevetaše na Boga, i rekoše: Ne može li Bog spremiti trpezu u pustinji?

Pošto (već) udari kamen i potekoše vode i potoci nabujaše, zar ne može (On) i hleba dati ili pripremiti trpezu narodu Svome?

I za to ču Gospod, i odbaci (ih), i oganj se zapali u Jakovu, i gnjev uziđe na Izrailja;

jer ne verovaše u Boga, niti se nadaše u spasenje Njegovo.

I zapovedi oblacima odozgo i vrata nebeska otvori,

i odoždi im manu da jedu, i hleb nebeski dade im;

hleb anđelski jede čovek, hranu im posla u izobilju.

Podiže jug sa neba i navede silom Svojom istočni vetar,

i dade kišu mesa po njima kao prašinu, i kao pesak morski ptice krilate;

i padoše usred okola njihovog, okolo šatora njihovih.

I jedoše i nasitiše se veoma, i želju njihovu dade njima,

ne lišiše se želje svoje. (Ali), još dok hrana beše u ustima njihovim,

dođe gnjev Božiji na njih, i većinu među njima pobi, i izabrane Izrailjeve satre.

U svemu tome još sagrešiše, i ne poverovaše čudesima Njegovim,

i iščezoše u sujeti dani njihovi, i godine njihove sa hitanjem.

Kada ih pogubi, (tad) Ga tražahu, i vraćahu se i rano raniše k Bogu,

i opomenuše se da je Bog pomoćnik njihov i Bog Višnji Izbavitelj je njihov.

I zavoleše ga ustima svojim, a jezikom svojim slagaše Ga,

i srce njihovo ne beše iskreno sa Njim, niti poverovaše zavetu Njegovom.

A On je milosrdan i očišćuje grehe njihove, i ne pogubljuje, i većma nastoji da odvrati jarost Svoju i ne raspaljuje sav gnjev Svoj.

I opomenu se da su telo, duh koji odlazi i ne vraća se.

Koliko puta Ga ogorčiše u pustinji, razgnjeviše Ga u zemlji bezvodnoj?

I vratiše se i iskušavahu Boga, i Svetoga Izrailjevog razljutiše.

I ne opomenuše se ruke Njegove, dana u koji ih izbavi iz ruke mučitelja,

kako učini u Egiptu znake Svoje i čudesa Svoja u polju Tanejskom.

I preobrati u krv potoke njihove (u Egiptu), i bunare njihove, da ne bi pili.

Posla na njih pseću muvu, i izjede ih; i žabu, i razjede ih;

i dade crvu plodove njihove, i trudove njihove skakavcima;

pobi gradom vinograde njihove, i smokve njihove mrazevima,

i predade gradu stoku njihovu, i imanje njihovo ognju.

Posla na njih gnjev jarosti Svoje, jarost i gnjev i žalost, poslanje po anđelima zla.

Pripremi put gnjevu Svome i ne poštedi od smrti duše njihove i stoku njihovu zatvori u smrt;

i pogubi svako prvorođeno u zemlji Egipta, prvinu svakog bola njihovog u šatorima Hamovim.

I podiže kao ovce narod Svoj, i povede ih kao stado u pustinju,

i vođaše ih sa pouzdanjem, i ne ustrašiše se; i neprijatelje njihove pokri more (Crveno).

I uzvede ih na goru Svetinje Svoje, goru ovu (Sion) koju steče desnica Njegova.

I izagna ispred lica njihova narode (neznabožne), i dade im u nasleđe užetom delomerenja, i nastani u naseljima njihovim plemena Izrailjeva.

I (opet) iskušavahu i ogorčavahu Boga Višnjega, i svedočanstva Njegova ne sačuvaše;

i odvratiše se i odvrgoše, kao i oci njihovi, i preokrenuše se u luk iskrivljen;

i razgnjeviše Ga na humovima svojim, i idolima svojim razdražiše Ga.

Ču Bog i odvrati oči, i potre veoma Izrailja,

i odbaci skiniju Silomsku, naselje (Svoje) gde se nastani među ljudima.

I predade u ropstvo snagu njihovu, i lepotu njihovu u ruke neprijatelja,

i skoli mačem narod Svoj, i nasleđe Svoje prezre.

Mladiće njihove proždre oganj, i devojke njihove ne biše ožaljene;

sveštenici njihovi padoše od mača, i udovice njihove ne biše oplakane.

I ustade kao spavajući Gospod, kao moćnik opijen vinom,

i porazi neprijatelje Svoje unatrag, posramljenje večno dade njima.

I odbaci naselje Josifovo, i pleme Jefremovo ne izabra;

a izabra pleme Judino, goru Sion koju zavole.

I izgradi kao jednoroga Svetinju Svoju, na zemlji je utemelji do veka.

I izabra Davida slugu Svoga, i uze ga od stada ovčijih,

od jagnjilišta uze njega, da on napasa Jakova slugu Svoga, i Izrailja nasleđe Svoje.

I napasaše ih u bezazlenosti srca svog, i u razboritosti ruku svojih vođaše ih.

BOŽE, dođoše neznabožci u nasleđe Tvoje, oskvrniše Hram sveti Tvoj, postaviše Jerusalim kao košaru od povrća.

Postaviše trupove slugu Tvojih za hranu pticama nebeskim, meso prepodobnih Tvojih zverima zemaljskim;

izliše krv njihovu kao vodu okolo Jerusalima, i ne beše ko da sahrani.

Postasmo rug susedima našim, potsmeh i poruga onima oko nas.

Dokle ćeš, Gospode, gnjeviti se do kraja, raspaljivati se kao oganj revnost Tvoja?

Izli gnjev Tvoj na neznabožce koji Te ne znaju, i na carstva koja Ime Tvoje ne prizvaše;

jer proždreše Jakova, i mesto njegovo opustošiše.

Ne spomeni naša stara bezakonja; neka nas brzo preduhitre milosti Tvoje, Gospode, jer osiromašismo veoma.

Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš; radi slave Imena Tvoga, Gospode, izbavi nas; i očisti grehe naše radi Imena Tvoga,

da ne kažu narodi neznabožni: Gde je Bog njihov? I neka bude poznata u narodima pred očima našim osveta krvi slugu Tvojih koju proliše.

Neka izađe preda Te uzdisanje sužanja; po veličanstvu mišice Tvoje sačuvaj sinove ubijenih.

Uzvrati susedima našim sedmostruko u naručje njihovo porugu njihovu, kojom su Te ružili, Gospode.

A mi, narod Tvoj i ovce paše Tvoje, uzvratno ćemo Te slaviti do veka, iz naraštaja u naraštaj javljaćemo hvalu Tvoju.

TI KOJI napasaš Izrailja, pazi; Koji vodiš kao ovce Josifa, Koji sediš na Heruvimima, pojavi se.

Pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom podigni silu Tvoju, i dođi da nas spaseš.

Bože, obrati nas, i javi svetlo lice Tvoje, i spašćemo se.

Gospode Bože nad vojskama, dokle ćeš se gnjeviti na molitvu slugu Tvojih?

Da nas hraniš hlebom suza i pojiš nas suzama na meru?

Postavio si nas za sporenje susedima našim, i neprijatelji naši rugahu se nama.

Gospode Bože nad vojskama, obrati nas i javi svetlo lice Tvoje, i spašćemo se.

Vinograd iz Egipta preneo si, izagnao si neznabožce i zasadio ga;

proputio si put ispred njega i zasadio loze njegove, te ispuni zemlju.

Pokri gore senka njegova, i grane njegove (pokriše) kedrove Božije;

pružio je loze svoje do mora i do reke mladice svoje.

Zašto si oborio ogradu njegovu, te ga beru svi prolaznici kraj puta?

Ošteti ga vepar iz dubrave, i lutajuća (zver) divlja pojede ga.

Bože nad vojskama, obrati se, i pogledaj s neba i vidi i poseti vinograd ovaj,

i utvrdi ga, njega koga zasadi desnica Tvoja; i na sina čovečijeg kojeg si utvrdio Sebi.

Spaljen ognjem i raskopan, od pretnje lica Tvoga propašće.

Neka bude ruka Tvoja na čoveku desnice Tvoje, i na sinu čovečijem, kojeg si utvrdio Sebi.

I nećemo odstupiti od Tebe, oživećeš nas, i Ime Tvoje prizivaćemo.

Gospode Bože nad vojskama, obrati nas, i javi svetlo lice Tvoje, i spašćemo se.

RADUJTE se Bogu pomoćniku našem, kličite Bogu Jakovljevom.

Uzmite psalam i dajte timpan, psaltir umilni sa gitarom.

Zatrubite u novomesečje trubom, u blagoznameniti dan praznika našeg;

jer je zapovest Izrailju i sud je Boga Jakovljevog.

Svedočanstvo u Josifu postavio ga je kada izađe iz zemlje Egipta; jezik koji nije znao, čuo je;

oslobodio je leđa njegova od bremena, ruke njegove koje služahu u koševima.

U žalosti si Me prizvao (veli Gospod) i izbavih te; uslišao sam te u skrivenosti bure, isprobah te na vodi sporenja.

Slušaj, narode Moj, i svedočiću ti: Izrailju, ako me poslušaš,

neće biti kod tebe boga skorašnjeg, niti ćeš se klanjati bogu tuđemu.

Jer sam ja Gospod Bog tvoj, Koji te je izveo iz zemlje Egipta; raširi usta tvoja, i ispuniću ih.

I ne posluša narod Moj glas Moj, i Jakov ne obrati Meni pažnju.

I otpustih ih po namerama srdaca njihovih, hodiće u namerama svojim.

Da je narod Moj poslušao Mene, da je Izrailj hodio putevima Mojim,

do ništavila bih neprijatelje njihove ponizio i na tlačitelje njihove stavio bih ruku Moju.

Neprijatelji Gospodnji laskaše mu; i biće vreme njihovo (=Izrailjevo) do veka.

I nahrani ih od brašna pšeničnog, i od stene medom nasiti ih.

BOG stade na saboru bogova, i usred bogova presuđuje:

Dokle ćete suditi nepravdu i gledati na lica bezbožnika?

Sudite siročetu i siromahu, poniženog i ubogog opravdajte;

izbavite ubogog i siromaha, iz ruke grešnika izbavite ga.

Ne poznaše niti shvatiše, (jer) u tami prohode; potrešće se svi temelji zemlje.

Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Višnjega svi.

A vi kao ljudi umrećete i kao jedan od knezova padnućete.

Ustani, Bože, sudi zemlji, jer ćeš Ti naslediti u svima narodima.

BOŽE, ko će se upodobiti Tebi? Ne prećuti, niti ukroti (gnjev), Bože.

Jer evo, neprijatelji Tvoji povikaše, i oni koji Te mrze podigoše glavu;

na narod Tvoj smisliše zamisao podlu, i dogovoriše protiv svetih Tvojih.

Rekoše: Hodite i uništimo ih između naroda, i neće se više spominjati ime Izrailja.

Jer se dogovoriše u slozi zajedno, protiv Tebe zaveru sklopiše:

naselja Idumejaca i Ismailćani, Moavci i Agarjani,

Geval i Amon i Amalik, i inoplemenici (Filistejci) sa stanovnicima Tira;

jer i Asur pridruži se njima, biše u zaštitu sinovima Lotovim.

Učini im kao Madijamu i Sisari, kao Javinu u potoku Kisonu;

propadoše u Aendoru, postaše kao đubre zemlji.

Stavi knezove njihove kao Oriva i Ziva i Zeveja i Salmana, sve knezove njihove,

koji rekoše: Nasledimo sebi Svetilište Božije.

Bože moj, stavi ih kao kolo (vrtloga), kao trsku pred lice vetra;

kao oganj koji će spaliti dubravu, kao plamen koji će spaliti gore,

tako ćeš ih prognati burom Tvojom, i gnjevom Svojim satrešćeš ih.

Ispuni lica njihova sramote, i potražiće Ime Tvoje, Gospode.

Neka se posrame i smute u vek veka, i neka se postide i propadnu,

i neka poznaju da je Ime Tvoje Gospod; Ti si Jedini Višnji po svoj zemlji.

KAKO su mila naselja Tvoja, Gospode nad vojskama.

Žedni i topi se duša moja za dvorima Gospodnjim. Srce moje i telo moje obradovaše se Bogu Živome.

Jer i ptica nađe dom sebi, i grlica gnezdo sebi, gde će položiti ptiće svoje. Žrtvenici Tvoji, Gospode nad vojskama, Care moj i Bože moj.

Blaženi koji obitavaju u domu Tvome, u vek vekova hvaliće Te.

Blažen je čovek kome je zaštita u Tebe, Gospode; ushođenja (u Hram) zaveštao je u srcu svome,

u dolini plača, u mestu koje je postavio. Jer će blagoslove dati Zakonodavac;

hodiće iz sile u silu, javiće se Bog nad bogovima na Sionu.

Gospode Bože nad vojskama, usliši molitvu moju; čuj, Bože Jakovljev.

Zaštitniče naš, vidi, Bože, i pogledaj na lice Pomazanika Tvoga.

Jer je bolji dan jedan u dvorima Tvojim, od hiljada (drugih). Izabrao sam (rađe) da se premećem u domu Boga mojega, nego da živim u stanovima bezbožničkim.

Jer milost i istinu ljubi Gospod Bog, blagodat i slavu dadnuće. Gospod neće lišiti dobara one koji hode u bezazlenosti.

Gospode Bože nad vojskama, blažen je čovek koji se nada u Tebe.

BLAGOVOLEO si, Gospode, zemlju Tvoju; povratio si roblje Jakovljevo.

Oprostio si bezakonja narodu Tvome, pokrio si sve grehe njihove.

Zaustavio si sav gnjev Tvoj, povratio si se od gnjeva jarosti Tvoje.

Povrati nas, Bože spasenja naših, i odvrati jarost Tvoju od nas.

Eda li ćeš do veka gnjeviti se na nas, ili ćeš prostirati gnjev Tvoj iz naraštaja u naraštaj?

Bože, Ti povrativši se, oživećeš nas; i narod će se Tvoj obradovati Tebi.

Pokaži nam, Gospode, milost Tvoju, i spasenje Tvoje daruj nam.

Slušaću šta će mi reći Gospod Bog, jer će reći mir na narod Svoj, i na prepodobne Svoje, i na one koji obraćaju srce (svoje) k Njemu.

Ali je spasenje Njegovo blizu onih koji Ga se boje, da nastani slavu u zemlju našu.

Milost i istina poljubiše se, pravda i mir celivaše se.

Istina iz zemlje zasija, i pravda sa nebesa priniče (=dođe).

Jer će Gospod dati dobrotu, i zemlja će naša dati plod svoj. Pravda će pred Njim prethoditi, i staviće na put stope Svoje.