Katizma 10

U TEBE se, Gospode, pouzdah, da se ne postidim do veka.

Pravdom Tvojom izbavi me i izvedi me; prikloni mi uho Tvoje i spasi me.

Budi mi Bog zaštitnik i mesto utvrđeno da me spaseš, jer utvrđenje moje i pribežište moje jesi Ti.

Bože moj, izbavi me iz ruke grešnika, iz ruke bezakonika i nepravdujućeg.

Jer si Ti trpljenje moje, Gospode; Gospode, Nado moja od mladosti moje.

Na Tebe se oslonih od utrobe, od materice majke moje Ti si moj pokrovitelj; u Tebi je hvalopoj moj svagda.

Kao čudo postadoh mnogima, a Ti si pomoćnik silan.

Neka se ispune usta moja hvale (Tvoje), da pevam slavu Tvoju, sav dan velikolepnost Tvoju.

Ne odbaci me u vreme starosti, kada nestane snage moje ne napusti me.

Jer mi rekoše neprijatelji moji, i oni što vrebaju dušu moju savetovaše se zajedno,

govoreći: Bog ga je ostavio! gonite ga i uhvatite ga, jer nema izbavitelja.

Bože moj, ne udaljuj se od mene; Bože moj, pohitaj u pomoć moju.

Neka se posrame i iščeznu koji klevetaju dušu moju, nek se obuku u sramotu i stid koji mi traže zala.

A ja ću svagda nadati se (u Tebe) i pridodaću svakoj hvali Tvojoj.

Usta će moja objaviti pravdu Tvoju, sav dan spasenje Tvoje, jer ne znam književnosti (da bih opisao).

Ući ću u sili Gospodnjoj; Gospode, spominjaću pravdu Tebe jedinoga.

Bože, naučio si me od mladosti moje, i do sada objavljujem čudesa Tvoja.

I do starosti i ostarelosti, Bože (moj), ne ostavljaj me, dokle ne objavim mišicu Tvoju svemu naraštaju dolazećem, moć Tvoju i pravdu Tvoju,

Bože, do najviših (visina), veličine što si mi učinio. Bože, ko je sličan Tebi?

Kolike si mi pokazao nevolje mnoge i zle, i povrativši se oživio si me, i iz bezdana zemlje opet si me izveo.

Umnožio si na meni veličanstvo Tvoje, i povrativši se utešio si me, i iz bezdana zemlje opet si me izveo.

Jer ću se ispovedati Tebi u narodima, Gospode; na organu psaltira istinu Tvoju, Bože; psalmopevaću Ti na gitari, Sveče Izrailjev.

Obradovaće se usta moja, kada Ti psalmopojem, i duša moja koju si izbavio.

A još i jezik moj sav dan poučavaće se pravdi Tvojoj, kada se posrame i postide oni koji mi traže zla.

BOŽE, sud Tvoj caru daj i pravdu Tvoju sinu carevom,

da sudi narodu Tvome u pravdi i siromahe Tvoje u sudu (pravednom).

Neka uzmu na se planine mir narodu (Tvome) i humovi pravdu (Tvoju).

Sudiće siromahe naroda i spašće sinove ubogih i poniziće klevetnika,

i saprebivaće sa suncem i pre meseca kroz naraštaj i naraštaje.

Sići će kao rosa na runo i kao kaplje koje kaplju na zemlju.

Zasijaće u dane njegove pravda i mnoštvo mira, dokle se ne ukloni mesec.

I gospodariće od mora do mora i od reka do krajeva vaseljene.

Pred njim će pripasti Etiopljani, i neprijatelji njegovi prah će lizati.

Carevi Tarsijski i ostrva dare će prineti, carevi Arapski i Savski dare će doneti.

I pokloniće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi njemu će služiti.

Jer je izbavio siromaha od (ruke) moćnika, i ubogog koji nemaše pomoćnika.

Poštedeće siromaha i ubogoga, i duše ubogih spasiće.

Od lihve i nepravde izbaviće duše njihove, i dragoceno je ime njegovo pred njima.

I živeće, i daće mu se od zlata Arabijskog, i moliće se za njega svagda, vasceli dan njega će blagosiljati.

Biće utvrđenje na zemlji na vrhovima gora; preuzneće se iznad Livana plod njegov, i iscvetaće iz grada kao trava iz zemlje.

Neka bude ime njegovo blagosloveno u vekove, pre sunca prebivaće ime njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi narodi nazivaće ga blaženim.

Blagosloven Gospod Bog Izrailjev, Koji jedini čini čudesa.

I blagosloveno Ime slave Njegove do veka i u vek veka, i ispuniće se slave Njegove sva zemlja. Neka tako bude. Amin.

Svršiše se pesme Davida, sina Jesejevog.

KAKO je dobar Bog Izrailju, (svima) pravima srcem.

A meni zamalo da ne skliznuše noge, zamalo da ne skrenuše koraci moji.

Jer pozavideh bezakonicima gledajući mir grešnika;

jer nema potrajanja u smrti njihovoj i postojanosti u kazni njihovoj,

u trudovima ljudskim oni nisu i sa ljudima ne bivaju kažnjeni.

Zato ih uhvati gordost (do kraja), odenuše se u nepravdu i bezbožnost svoju.

Izađe kao iz debelog sala nepravda njihova, pređoše u raspoloženje srca;

smisliše i govoriše u lukavstvu, nepravdu u visinu govoriše;

postaviše na nebu usta svoja, i jezik im se pruži do zemlje.

Radi toga okrenuće se narod moj ovamo (k njima), i (smatraće) da će se dani puni (sreće) naći njima.

I rekoše: Kako dozna Bog; i ima li znanja u Višnjega?

Evo, takvi su grešnici i uživači, do veka se drže bogatstva.

I rekoh: Eda li uzalud učih pravdi srce moje i umivah u nevinosti ruke moje,

i bejah bijen vasceli dan, i izobličenje moje bivaše svako jutro?

Ako govorah: Kazivaću tako, gle naraštaju sinova Tvojih bih prestupnik (zaveta).

I zamislih da doznam to, i bi preda mnom trud (i muka);

dok ne uđoh u Svetilište Božije i shvatih svršetke njihove.

Jer, za lukavstva njihova stavio si im zla, oborio si ih kada se uzgordiše.

Kako dođoše u opustošenje nenadno, iščezoše, propadoše zbog bezakonja svoga.

Kao san onoga koji se budi, Gospode, u gradu Tvome lik njihov uništićeš.

Jer se raspali srce moje, i utroba se moja izmeni,

i ja bih ponižen i ne poznah, kao skot bejah kod Tebe.

A ja sam svagda sa Tobom, uzeo si desnu ruku moju,

i u savetu Tvome poveo si me, i sa slavom si me primio.

Jer šta mi (to) postoji na nebu, i osim Tebe šta htedoh na zemlji?

Iščeze srce moje i telo moje, Bože srca moga, i udeo je moj Bog do veka.

Gle, koji sebe udaljuju od Tebe, propašće, pogubio si svakog preljubnika (=odstupnika) od Tebe.

A meni je dobro prilepljivati se Bogu, polagati na Gospoda nadu svoju, da objavljujem sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove.

ZAŠTO si, Bože, odbacio (nas) do kraja, razgnjevi se jarost Tvoja na ovce paše Tvoje?

Opomeni se sabora (naroda) Tvoga, kojeg si stekao od početka, izbavio si žezal nasleđa Tvoga, ovu goru Sion, na kojoj si se nastanio.

Digni ruke Tvoje na oholosti njihove do kraja, koliko zlozamisli neprijatelj na Svetinje Tvoje.

I hvaljahu se oni koji Te mrze usred praznika Tvoga, postaviše znamenja svoja (kao) znake, i ne poznaše.

Kao na gornjem izlazu,

kao u šumi drveća isekoše sekirama vrata njezina, zajedno sečivom i bradvom nju razrušiše.

Zapališe ognjem Svetilište Tvoje, na zemlju oskvrniše naselje Imena Tvoga.

Rekoše u srcu svome srodnici njihovi zajedno: Hodite da ukinemo sve praznike Božije sa zemlje.

Znake njihove ne videsmo, nema više proroka (kod njih), i nas neće više poznati.

Dokle će, Bože, da vređa neprijatelj, da razdražuje protivnik Ime Tvoje do kraja?

Zašto odvraćaš ruku Tvoju i desnicu Tvoju izsred naručja Tvoga do kraja?

A Bog je Car naš pre vekova, učini spasenje posred zemlje.

Ti si utvrdio silom Tvojom more, Ti si satro glave zmajeva u vodi.

Ti si zgazio glavu zmije, dao si je za jelo narodima Etiopskim.

Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isušio reke Itamske.

Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si uredio svetlost i sunce.

Ti si stvorio sve predele zemlje, leto i proleće Ti si ih sazdao.

Seti se ovoga: neprijatelj je ružio Gospoda, i narod bezuman razdraži Ime Tvoje.

Nemoj predati zverima dušu koja se ispoveda Tebi, duše ubogih Tvojih ne zaboravi do kraja.

Pogledaj na zavet Tvoj, jer se ispuniše tamna mesta zemlje kućama bezakonja.

Da se ne vrati uniženi postiđen, siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje.

Ustani, Bože, sudi parbu Tvoju; opomeni se ruženja Tvoga od bezumnika sav dan.

Ne zaboravi glas molitvenika Tvojih; gordost mrzitelja Tvojih uziđe za svagda (preda Te).

ISPOVEDAĆEMO se Tebi, Bože, ispovedaćemo se Tebi i prizivaćemo Ime Tvoje.

Kazivaću sva čudesa Tvoja, kada uzimadnem vremena. Pravde ću presuđivati, (govori Gospod).

Rastopi se zemlja i svi koji žive na njoj, ja utvrdih stubove njene.

Rekoh zakonoprestupnicima: Ne bezakonujte; i grešnicima: Ne uzvišujte moć (svoju),

ne uzdižite u visinu rog svoj, i ne govorite protiv Boga nepravdu.

Jer (nema spasa) ni sa istoka, ni sa zapada, niti sa pustinjskih gora,

jer je Bog Sudija, ovoga ponižuje i onoga uzvišava.

Jer je čaša u ruci Gospodnjoj, ispunjena pićem vina nerastvorenog, i (On) presipaše iz ovoga u ono, ali se komina Njegova ne isprazni, piće (je) svi grešnici zemlje.

A ja ću se obradovati do veka, psalmopevaću Bogu Jakovljevom;

i sve rogove grešnika skršiću, i uzvisiće se rogovi pravednoga.

POZNAT je u Judeji Bog, u Izrailju je veliko Ime Njegovo.

I bi u miru mesto Njegovo, i obitalište Njegovo na Sionu;

tamo skrši moći strela, oružje i mač i rat.

Ti svetliš čudesno sa gora večnih.

Smutiše se svi nerazumni srcem, usniše san svoj i ne nađoše ništa u rukama svojim svi ljudi bogati.

Od pretnje Tvoje, Bože Jakovljev, zadremaše jehači na konjima.

Ti si strašan, i ko će Ti se suprostaviti? Otuda je gnjev Tvoj.

S neba učiniš da se čuje sud Tvoj, zemlja se upaši i umiri,

kada ustane na sud Bog, da spase sve krotke na zemlji.

Jer misao čovekova ispovediće se Tebi. i ostatak pomisli praznovaće Tebi.

Zavetujte se i ispunite (zavete) Gospodu Bogu našem; svi koji su oko Njega doneće darove,

(Njemu) Strašnome, koji oduzima duhove knezova, strašnome mimo careva zemaljskih.

GLASOM mojim ka Gospodu zavikah, glasom mojim ka Bogu, i usliša me.

U dan nevolje moje Boga tražih, rukama mojim (pružah se) noću pred Njim, i ne prevarih se; (jer) odbi duša moja da se uteši (inače).

Setih se Boga, i obradovah se; razmišljah, i omaloduši se duh moj.

Pretekoše oči moje straže (jutarnje), smutih se i ne govorih.

Zamišljah dane stare, i godina večnih setih se i proučavah;

noću se srcem svojim udubljivah, i duh moj istraživaše.

Eda li će u vekove odbaciti Gospod, i neće li nastojati još da blagovoli?

Ili će do kraja milost Svoju da prekrati; reč (Svoju) skrati iz naraštaja u naraštaj?

Hoće li Bog, zaboraviti da se smiluje; ili će u ljutnji Svojoj suzdržati milosrđe Svoje?

I rekoh: Sada započeh, ova je izmena desnice Višnjega.

Setih se dela Gospodnjih, jer ću se opomenuti od početka čudesa Tvojih;

i poučavaću se u svima delima Tvojim, i u poduhvatima Tvojim uživaću.

Bože, u Svetinji je put Tvoj; ko je Bog velik kao Bog naš?

Ti si Bog Koji činiš čudesa; objavio si u narodima silu Tvoju.

Izbavio si mišicom Tvojom narod Tvoj, sinove Jakovljeve i Josifove.

Videše Te vode, Bože, videše Te vode i uplašiše se, potresoše se bezdani; mnoštvo glasova vodenih,

glas dadoše oblaci, jer i strele Tvoje proleću;

glas groma Tvoga u kolesu je; osvetliše munje Tvoje vaseljenu, potrese se i ustraši se zemlja.

U moru su putevi Tvoji, i staze Tvoje u vodama mnogim, i tragovi Tvoji neće se doznati.

Vodio si kao ovce narod Tvoj rukom Mojseja i Arona.