nedelja
5. oktobar po starom kalendaru
Nedelja 20. po Duhovima. Glas 3. Jev. vas. 9. (Jn 20, 19-31). Na Lit. ap. zač. 200. (Gal 1, 11-19). Jev. Lk zač. 30. (7, 11-16).
Prva četvrtSveta mučenica Haritina; Sveti sveštenomučenik Dionisije
Kao siroče u detinjstvu bi posvojena od nekoga ugledna čoveka i hrišćanina Klaudija, koji je vaspita kao svoju rođenu kćer. Haritina beše krotka, smerna, poslušna i ćutljiva. Učaše se zakonu Božjem dan i noć, i zavešta se proživeti vek u devstvu kao prava nevesta Hristova. No kako Haritina i druge obraćaše veri Hristovoj, ču za nju namesnik cara Dioklecijana, neki Dometijan, i posla vojnike, te je uzeše od njenoga poočima i izvedoše pred sud. Upita je sudija: „istina li je, devojko, da si hrišćanka, i da i druge obmanjuješ privodeći ih toj nečestivoj veri?“ Odgovori Haritina hrabro: „istina je, da sam hrišćanka, a laž je, da druge obmanjujem, nego zabludele izvodim na put istine privodeći ih Hristu mojemu“. Zli sudija naredi, te joj kosu ošišaše i žar na glavu posuše. No Božjom silom devica bi sačuvana. Baciše je u more, no Bog je izbavi iz mora. Vezaše je za točak i počeše okretati, ali angel Božji ustavi točak i Haritina osta nepovređena. Tada pakosni sudija posla neke razvratne mladiće, da je oskvrne. Strahujući od beščešća sv. Haritina pomoli se Bogu, da joj primi dušu pre nego bi oni razvratnici oskvrnili njeno telo devojačko. I dok se klečeći moljaše Bogu, iziđe duša iz nje i preseli se u besmrtno carstvo Hristovo.
Rođen u Aleksandriji od znamenitih neznabožačkih roditelja i vaspitan na grčkoj filosofiji, po tom i kod Origena. Kao mladić pročita poslanice apostola Pavla, poverova u Hrista i krsti se od Dimitrija tadašnjeg episkopa u Aleksandriji. 247. god. postane episkop u istom tom gradu i posluži Bogu i narodu Božjem kao pravi pastir, i to pod vrlo mučnim okolnostima. Spolja crkva beše gonjena od neznabožaca, a unutra razdirana od jeretika. Pri tom još udari čuma, koja satiraše ljude kroz nekoliko godina. Tri godine prožive van Aleksandrije, sklonjen vernim, da ne bi pre vremena poginuo. Za te tri godine on je pisao mnoge poslanice i druge sastave pastvi svojoj, poučavajući je i hrabreći u držanju Pravoslavlja. Među njegovim spisima nalaze se i nekoliki kanoni, koje je crkva prihvatila. Isto tako i njegovo pismo protiv Novacijana smatra se kanonskim pismom. Upravljao crkvom 17 godina i upokojio se 265. god.
Godine 1841. kada su u Vatopedu opravljali kosturnicu, nađu majstori mošti nekoga čoveka u stavu klečećem i sa ikonom Presvete Bogorodice na prsima u rukama. Neobično divan miris razlio se od tih moštiju. Ne znajući ni ko je bio taj sveti muž ni kad je živeo monasi mu dadu ime Evdokim, i mošti njegove prenesu u crkvu, gde i danas stoje. Od tih moštiju dogodila su se mnoga čudesna iscelenja. Na srebrnom kovčežiću i sad stoje izrezane reči: „ovaj kovčežić izradi za česnu glavu sv. Evdokima monah Gavril, koga je ovaj svetitelj iscelio od teške bolesti“.
Pečerski prozorljivci i čudotvorci. Svi iz XI stoleća.
Namučena Haritina, krv je oblila, Na kolenah Svevišnjega Boga molila: – O Svevišnji, Svemilosni Stvoritelju moj, Među Tvoje mučenike i mene ubroj! Ti na krstu, slatki Hriste, za me postrada, I ja želim postradati za Tebe sada. Budi blizu, Spasitelju, Tvoje neveste, Odbrani je, da je zlice ne obeščeste! Bolje da mi ognjem ljutim telo sagoru, Bolje da ga i potope u sinjem moru Nego da me porugaju delom sramotnim Pred nebesnim angelima svetim pravotnim. Po molitvi Haritini Gospod učini I odmah joj dušu uze i u Raj primi.
Kadgod ljudi ulažu veliki trud u traženju istine, i kad ništa drugo ne pretpostavljaju istini, Bog im Svojim lakim načinima izlazi u susret. To nam pokazuje i život sv. Dionisija Aleksandrijskog. Još kao mladić i neznabožac Dionisije je čitao svu grčku književnost, da bi došao do istine. Pa kad tim nije bio zadovoljan on je počeo čitati sve što bi mu do ruku došlo. Jednoga dana, po Božjem Promislu, srete ga jedna siromašna žena i ponudi mu na prodaju nekolike poslanice apostola Pavla, rukom ispisane u sveskama. Dionisije rado kupi, i pročita. To ga toliko osvoji, da on opet nađe onu ženu i upita je, da li ima još takvih spisa da se dobije. Žena ga uputi svešteniku hrišćanskom, i ovaj mu dade sve poslanice Pavlove. Pročitavši sve pažljivo Dionisije poverova u Hrista i krsti se bez ikakva oklevanja. – Drugi slučaj. U mestu Arsinoju rasprostre se jeres hiliasta, koji pogrešno učahu, da će Hristos uskoro doći i osnovati na zemlji carstvo zemaljsko, koje će trajati hiljadu godina. Na čelu te jeresi beše neki Korakion. Potrudi se sv. Dionisije i ode u Arsinoj, da razuveri hiliaste i spreči širenje te jeresi među vernima. Na velikom skupu i hiliasta i pravoslavnih Dionisije se prepirao sa Korakionom i ostalim vođama hiliazma. Tri puna dana trajala je ta prepirka. Toliku revnost pokazivahu drevni hrišćani u ispitivanju istine! I Bog blagoslovi trud njihov i revnost njihovu zbog molitava sv. Dionisija. Na kraju prepirke Korakion sa svima hiliastima odbaci pogrešno učenje svoje i primi pravoslavno učenje sv. Dionisija.
Da sozercavam pokajanje cara Manasije i oproštaj Božji (II Dnev. 33), i to: 1. kako Manasija živeći kao rob u tuđini uvide greh svoj i pokaja se, i pomoli se Bogu za oproštaj; 2. kako mu Bog oprosti i oslobodi ga ropstva; 3. kako po tom Manasija do smrti činjaše što je pravo pred Gospodom, i mirno carova.
o blagu javljenom
Mnogi govore: ko će nam javiti blaga? (Ps. 4, 7) Koliko je blago Bog, braćo moja. Kakva reč može iskazati to blago? Veliko je blago carstvo nebesko, sa angelima plamenim, sa svetiteljima divnim, sa Rajem sladostnim. Ko može opisati to blago? Veliko je blago život besmrtni u blizini Boga i angela Božjih, u društvu svetitelja i pravednika. Veliko je blago susret sa svojim srodnicima i prijateljima u nebeskom svetu, sa roditeljima svojim, sa decom svojom, sa najmiljenijim svojim, koji su nas odlaskom svojim ostavili u tuzi i žalosti. Ko će nam javiti sva ta blaga? pitali su se mnogi u vreme cara Davida, a pitaju se i danas. Ko će nam javiti, pa da verujemo i da se nadamo? Nama hrišćanima ta su blaga javljena, i mi ne očekujemo više, da nam ih neko drugi javi osim Gospoda Hrista, istinitog svedoka svih tih blaga, istinitog svedoka i gospodara, braćo, svih tih blaga. Ta blaga javljao je milosrdni Gospod i pre svog dolaska na zemlju prorocima Svojim izbranim. Zato prorok David i govori Bogu: znamenova se na nas svetlost lica tvojega Gospode. To je odgovor onima, koji pitaju: ko će nam javiti blaga? Sam Bog javio je ta blaga. Svetlost lica Gospodnjega znamenova se na nas, to jest upisa se, ureza se, u srca naša, i u toj svetlosti mi poznajemo sva ona blaga, koja samo nebo može dati. Ima li leka, braćo, onima koji čuše za dolazak Hristov na zemlju, pa ipak pitaju: ko će nam javiti blaga? Ako Hristos nije javio i objavio sva ta blaga Svojim svetlim rođenjem, Svojim svetlim čudesima, Svojim svetlim vaskrsenjem, Svojom svetlom crkvom, vaistinu zemlja crna neće javiti, jer ne može; ljudi neće javiti, jer ne znaju. Ima, ima leka za svakoga, čak i za najokorelijeg nevernika, ima leka sve do časa smrtnoga. Taj lek je u pokajanju od zlobe svoje, u očišćenju srca svoga, u ispunjenju zapovesti Hristovih. Zdravi mogu videti svetlost lica Gospodnjega a ne bolesni dušom, nečisti srcem i krivi umom. O Gospode Bože naš, svetlosti angelima i ljudima, pomozi nam da gresima ne potamnimo svetlost, koju si nam dao, i u kojoj vidimo blaga nebeska. Ne liši nas, mnogomilostivi, tih blaga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · sutra
Crveno slovoponedeljak, 19. oktobar