6. decembar

Vitez Hristov sveti Aleksandar, Knez narodu a sluga Gospodu, Vladar zemlje, a rob Svemoćnoga, To je celo žitije Nevskoga. Spolja raskoš, unutra plakanje, Spolja borba, unutra tišina, Spolja varka, unutra istina, Hristos – meta ovom bogatiru I u ratu i prividnom miru. U muci mu – Hristos radovanje, U stradanju – Hristos pouzdanje, U pobedi – Hristos pobeditelj, I u smrti – Hristos vaskrsitelj. Sve mu Hristos – u obadva sveta! On mu konak, On životna meta. Knez pobožni dade primer rodu Kako treba služiti Gospodu. Sveti kneže, pomozi i nama, Svetlom silom, svetim molitvama!

Bog popušta bedu na pravednike, da ih što jače proslavi. Jer savladana beda najjače objavljuje slavu Božju i slavu pravedničku. Grigorije sveti Akragantski beše u svemu pravednik i ugodnik Božji. No Bog popusti bedu na nj, sličnu bedi, koja nekad postiže sv. Atanasija i sv. Makarija. Naime, dva sveštenika, Savin i Kriskent, kojima Grigorije mnogo dobra učini, ne mogoše nikako podnositi dobrodetelji Grigorijeve. Jer takva je osobina poročnosti, da nikako ne može da podnosi dobrodetelj. Savin i Kriskent, dakle, nađoše neku javnu ženu bludnicu i potplatiše je, da okleveta Grigorija, da je on imao veze sa njom. Jednom kada Grigorije beše u crkvi, žena se ta uvuče u njegovu spavaću sobu; a kada on dođe s narodom iz crkve, ta žena se pojavi iz njegove sobe. Tada ona dvojica sveštenika počeše vikati na Grigorija, kao na bludnika. Grigorije beše priseban i gotov na svako stradanje. Zatvoriše ga u tamnicu i sprovedoše u Rim. Papa poverova klevetnicima, te dve i po godine drža Grigorija u tamnici bez suda i osude. Tada se sazva sabor, na kome se imaše presuditi stvar Grigorijeva. No pre nego ljudi presudiše, Bog presudi. Ona žena polude, i kao sumašedša bi dovedena pred sabor. Kao bezumna ona ne umede ništa odgovarati. Grigorije čudotvorac pomoli se Bogu za nju, i ona ozdravi, jer zli duh iziđe iz nje. I ona kroz plač posvedoči, da je potplaćena, da okleveta Božjeg čoveka, i da ju je odmah posle te klevete zli duh posednuo i držao u svojoj vlasti. A Savinu i Kriskentu, sa ostalim klevetnicima, – preko 100 njih na broj – najedanput lica pocrneše kao ugarak. I biše klevetnici kažnjeni progonstvom. Grigorije sveti bi vraćen na svoju eparhiju i sa velikim toržestvom primljen od naroda svoga.

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to: 1. kako Bog dade prvim ljudima sve bilje i sve rodno voće za hranu; 2. kako zabrani jesti od drveta poznanja dobra i zla i to pod pretnjom smrti.

A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristova. (Ef. 4, 7) Evo načela različnosti među hrišćanima. Najpre je apostol nabrojao ono što nas čini jednakim – a to je: jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje, jedan Bog i otac sviju – sada pak ističe ono što nas, i van naše volje, čini nejednakim. Naime, nejednakim nas čini mera dara Hristova, prema kojoj se daje blagodat Duha Svetoga. Hristos je glava velikoga tela, koje se zove Crkva. On stroji to telo, i posebice svaki član toga tela; On je strojitelj, i On je jedini poznavalac plana građevine. On ne dozvoljava, da jedan član u toj građevini bude nesrazmerno veliki ili nesrazmerno mali. On daje meru svemu i svakome. Tako On odmerava ovome pet talanata, tome dva, a onome jedan. Da se niko ne srdi i da niko ne zavidi. Da se ne srdi, jer ako je manje primio manje će i odgovarati; da ne zavidi, jer ono što neko ima više, nije njegovo nego Božje. Ako li ima mnogo, mnogo će mu se i tražiti, sve kako je rečeno u božanskoj priči o talantima. O braćo moja, neka svak od nas, bude svesan mere dara svoga i odgovornosti svoje. Poštujmo i svoj dar i dar suseda našeg, jer su svi darovi od Boga i Božji. Gospode Isuse, darodatelju veliki darova različitih, Tebi slava i hvala vavek. Amin.