nedelja
2. mart po starom kalendaru
Nedelja treća posta – Krstopoklona. Glas 7. Jev. vas. 7 (Jn 20, 1-10). Na Lit. ap. zač. 311. (Jev 4, 14-5, 6). Jev. Mk zač. 37. (8, 34-38; 9, 1).
Sveti sveštenomučenik Teodot, Episkop Kirinejski
Zbog svoje mudrosti i dobrodetelji bi izabran za episkopa i upravljao crkvom Božjom s ljubavlju i revnošću. No kada nasta gonjenje na hrišćane u vreme opakoga cara Likinija, ovaj Božji čovek bi izveden na sud i stavljen na mnoge muke. Kada ga mučitelj Savin savetovaše da se odrekne Hrista i pokloni idolima neznabožačkim, odvrati mu Teodot: „Kad bi ti znao dobrotu Boga mojega, na koga se ja nadam, da će me zbog ovih kratkovremenih muka udostojiti večnoga života i ti bi poželeo da za njega postradaš ovako kao ja“. Udarahu mu klince u telo, a on se moljaše Bogu s blagodarnošću; pa misleći da mu je kraj blizu, savetovaše i poučavaše hrišćane koji behu oko njega. No po Božjem Promislu u to vreme objavi car Konstantin slobodu hrišćanima i naredi da se puste svi koji su pod sudom radi Hrista. Tada i ovaj svetitelj bi oslobođen, povrati se onako izmučen na svoj položaj u Kiriniju, i požive još dve godine. Po tom se upokoji u Gospodu, kome je verno služio i za koga je mnogo postradao. Skonča svoj zemni život 302. godine i preseli se u dvore Gospodnje.
Kao mladić postrada za Hrista. Grigorije Neokesarijski vide ga u viziji kako hrabro podnošaše muke za Hrista sve dok ne bi ubijen. I vide mu dušu, koja kad se rastavi od tela, radosno hitaše k nebu. Postrada i proslavi se sveti Troadije u III veku.
Četiri stotine i četrdeset mučenika, koji biše ubijeni od Longobarda u Italiji oko 579. godine. O njima piše sveti Grigorije Dvojeslov. Na jednom mestu biše posečeni njih četrdeset, a na drugom drugih četiri stotine, svi zbog toga što nisu hteli jesti od idolske žrtve, a osim toga ovih četiri stotine još i zato što nisu hteli, po običaju neznabožnih Longobarda, igrati oko kozje glave, prinete demonima na žrtvu od strane neznabožaca.
Prepodobni Agaton, veliki misirski podvižnik iz V veka. Savremenik svetog Makarija i učenik svetog Lota. Starao se ispuniti sve zapovesti Božje. Neko od bratije pohvali mu jedan nožić, kojim je sekao pruće za kotarice. Čuvši pohvalu svetitelj s radošću pruži tome bratu nožić na dar. Još je govorio sveti Agaton: „Za mene bi bilo zadovoljstvo kad bih mogao uzeti sebi telo nekoga gubavca, a njemu dati moje“. Nije li to savršena ljubav?
Ova Evtalija sveta beše devica iz Sicilije, i imaše majku s istim imenom, i brata Sermilijana. Svi behu nekršteni i neznabožni. Stara Evtalija bolovaše od tečenja krvi. U snu jave joj se sveti mučenici Agfej, Filadelf i Kiril (v. 10. maj) i reknu joj da će ozdraviti, samo i jedino ako se krsti u ime Gospoda Isusa Hrista. Evtalija poveruje u Hrista, krsti se i, vaistinu, ozdravi. Videći to čudo, i njena se ćerka krsti. Sermilijan, pak, poče ismevati majku i sestru zbog vere Hristove, potom i pretiti. Majka se uplaši i pobeže od kuće. Tada brat poče goniti sestru. No sestra se ne uplaši, jer joj miliji beše Hristos od brata, i reče Sermilijanu: „Hrišćanka sam i ne bojim se umreti“. Opaki brat posla k njoj jednoga slugu da je oskrnavi. No kada sluga napade sv. Evtaliju, on izgubi očni vid. Zli brat vide to čudo, no osta tvrda srca. On pojuri za sestrom, uhvati je i glavu joj odseče, slično Kainu. Tako sveta devica Evtalija ovenča se vencem večne slave. I tako se i ovom prilikom obistini reč Hrista Gospoda, da je On doneo mač među ljude, koji deli srodne krvlju no ne i srodne verom (Mt 10, 34-35).
Agaton ćutljivi tri godine uči S kam’nom pod jezikom da muči, i muči, Da jezikom svojim ne posluži grehu, No da zbori reči ljudma na utehu, I da slavi Boga koji ga sotvori. Jednom kada svetac poče da govori On o gnevu reče: kime gnev ovlada Ne ugađa Bogu sada i nikada, Mi imamo silu vaskrsavat mrtve, Od gnevnog nikakve Bog ne prima žrtve, Kad se smrt nadnese i nad Agatona, Skupiše se braća da ga vide bona! On molitvu šapta sa velikim strahom, Iz grudi mu navre uzdah za uzdahom. Pitahu ga braća: zar se i ti bojiš, O predobri oče, kad pred Bogom stojiš? Predobar si bio, svima je poznato, Međ kamenje ljudsko blist’o si ko zlato! Tad im starac reče sa licem svetlijim, – Ja sad, deco, stojim pred sudom Božijim. Sud je ljudski jedno, a drugo Božiji – I uzdah se starcu ote još silniji.
Ako neko izgubi veru u Boga, u naknadu mu se daje glupost. A od svih gluposti teško da ima veće od ove, da se neko naziva hrišćaninom, a da ide i pabirči bedne dokaze Boga i besmrtnog života po drugim verama i filosofijama. Ko ne nađe zlata kod bogataša, kako će ga naći kod siromaha? Otkrovenja besmrtnoga života, fakta, dokazi, pokazi, realne pojave duhovnoga sveta – sve to ne samo da sačinjava temelj vere hrišćanske, nego to sačinjava i zidove, i spratove, i ukrase, i sav nameštaj, i krov, i kubeta veličanstvenog zdanja vere hrišćanske. Kroz svaku reč jevanđelsku svetli po jedan zrak iz onoga duhovnoga sveta, da i ne govorimo o čudesnim događajima, i jevanđelskim i pojevanđelskim, kroz svu istoriju crkve za 2000 godina. Hrišćanstvo je otvorilo širom kapije onoga sveta u tako velikoj meri, da njega ne bi trebalo gotovo ni zvati religijom – zbog zabune, da se ne bi mešalo sa ostalim verama i realigijama – nego Otkrovenjem, Otkrovenjem Božjim.
Da sozercavam Gospoda Isusa na Tajnoj Večeri i to: 1. kako morade kazati učenicima, da će ga jedan od njih izdati, 2. kako i posle svega što On učini za Judu, i posle pranja nogu i nagoveštaja da On zna njegove izdajničke namere, Juda ostade uporan u svojim mislima o prodaji za srebro i svoga Učitelja i svoje duše, 3. kako Gospodu žao beše propasti Judine kao i propasti drugih izdajnika Njega i Njegove crkve kroz sve vreme do kraja, što sve On proziraše Svojim svevidećim duhom.
o Ocu i Sinu
Ko vidi mene vidi onoga koji me posla. (Jov. 12, 45) Ko vidi svetlost, vidi i sunce s druge strane: zar može neko videti sunce ne videći svetlosti? Da nam sunce ne šalje svoju svetlost, niko od nas ne bi znao za sunce. Sve naše znanje o suncu mi smo dobili pomoću svetlosti koja je od sunca. Nikad niko nije video sunce pomoću neke drute svetlosti a ne one koja je od sunca. Tako je i sa našim poznanjem Oca pomoću Sina. Ko ne zna za Sina, ne može znati za Oca. Ko pozna Sina, pozna i Oca. Ko vidi Sina, vidi i Oca. Bog se ne može poznati bez svetlosti Svoje, koja dođe među ljude. Svetlost Očeva jeste Sin. Ja sam videlo, rekao je Hristos. I videlo se svijetli u tami. Fizički svet bio bi sav tama da nije svetlosti od sunca. A duhovni i moralni svet, i sav život ljudski, bio bi tama, da nije svetlosti koja je od Oca. A ta svetlost jeste Hristos Gospod. Vaistinu, braćo, nema prave svetlosti koja osvetljava biće Božje kao što je Hristos Gospod. Ko Njega vidi. vidi Boga. Ko Njega ne vidi, taj je u tami. Gospode Sine Božji, pomozi uvek duhu našem da Tebe vidi, i kroz Tebe Oca Tvog nebssnog i Duha Svetoga utešitelja. Trojicu jednobitnu i nerazdelnu, kojoj neka je slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 20 dana
Sveti sveštenomučenik Vasilije Ankirski – Lazareva subota (Vrbica)
Crveno slovosubota, 4. april
Ulje