nedelja
13. jul po starom kalendaru
Slava
Nedelja 8. po Duhovima – Svetih Otaca prvih šest Vas. sabora. Glas 7. Jev. vas. 8. (Jn 20, 11-18). Na Liturgiji, ap. zač. 124. (1. Kor 1, 10-18) i zač. 334. (Jev 13, 7-16). Jev. Mt zač. 58. (14, 14-22) i Jn zač. 56. (17, 1-13).
Sabor Svetog Arhangela Gavrila; Prep. Stefan Savait
Ovaj veliki arhangel Božji praznuje se 26. marta. Na današnji dan pak slave se i čestvuju njegova javljanja i čudesa kroz svu istoriju ljudskoga spasenja. Drži se da je ovo slavlje ustanovljeno prvo u Sv. Gori u IX veku za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenitnih i patrijarha Nikole Hrisoverga, a povodom javljanja ovoga arhangela u keliji jednoj do Kareje, gde je prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici Dostoйno est. Zbog toga događaja ova kelija se nazvala i do danas naziva kelija „Dostojno“. U vezi s ovim pominju se i ostala javljanja arhangela Gavrila, kao: javljanje Mojseju, kad je ovaj čuvao stado Jotorovo, kojom prilikom on je saopštio velikom izbraniku Božjem kako je stvoren svet i sve ostalo što je Mojsej posle zapisao u knjizi Postanja; javljanje proroku Danilu i saopštenje tajne o budućim carstvima i o dolasku Spasitelja; javljanje sv. Ani i obećanje, da će roditi kćer, preblagoslovenu i prečistu Devu Mariju; mnogokratno javljanje sv. Devi, dok se ova bavila u hramu jerusalimskom; javljanje Zahariji prvosvešteniku i saopštenje o rođenju Jovana Preteče i kažnjavanje istoga nemilom zato što nije poverovao rečima njegovim; javljanje opet sv. Devi u Nazaretu i saopštenje blagovesti o začeću i rođenjuGospoda Isusa Hrista; javljanje pravednom Josifu; javljanje pastirima kod Vitlejema; javljanje samom Gospodu u vrtu Getsimanskom, kada je on Gospoda kao čoveka krepio pred stradanje; javljanje ženama mironosicama, i t. d.
Neki misle, da ovaj svetitelj niko drugi nije do Simon prokaženi, isceljeni od Gospoda. Apostol Petar postavi ga za episkopa i posla u neznabožačku Galiju, gde sv. Julijan pretrpe velike bede no uspe da obrati u veru Hristovu mnogi narod. Kada krsti kneza Defensona, tada se i mnogi podanici ovoga kneza privoleše veri pravoj. Po blagodati Božjoj činjaše velika čudesa: bolne isceljivaše, demone izgonjaše i mrtve vaskrsavaše. Skonča svoj život mirno, i u vreme svoje smrti javi se usred dana knezu Defensonu, kada ovaj beše za ručkom.
Bratučed sv. Jovana Damaskina. Podvizavao se u manastiru sv. Save Osveštenog, po čemu je i prozvan Savait. Veliki podražatelj života sv. Save i sjajna zvezda među monasima Palestinskim. Upokojio se u Gospodu 794. god. u 69. godini svoga života.
Kao devica otišla na podvig i 60 godina podvizavala se na obali reke Nila, nedaleko od Aleksandrije. Svojim primerom privukla mnoge ženske k monaškom životu. Upokojila se u Gospodu 370. god.
Kad se sveti Julijan predstavi, Divan pastir stada Hristovoga, Knjaz Defenson, duhovno mu čado, Za obedom s velmožama beše, Za obedom u sred bela dana. Najednom se knjaže zagledao, Neobičnu priliku video: Nasred sobe Julijan stajaše, U rizama zlatom pozlaćenim, K’o vladika u Božijem hramu, U svetlosti nekoj neobičnoj; Sa osmehom na knjaza gledaše. Pokraj njega tri đakona svetla, Sa svećama u belim rukama. Ta prilika sijnu i prominu. Knjaz ustrašen na noge skočio, Velmožama svojim govorio: „Evo videh oca Julijana, „Svetitelja, našeg krstitelja, „Mora da se s dušom rastavio „U nebesko carstvo odselio“. Pa se knjaže na put otisnuo, Dok ne stiže u dom Julijanov, Kako stiže tako i doznade: „Dušu Bogu Julijan predade“.
Prostu odeću krasi čovek, a raskošna odeća krasi čoveka. Prosta odeća privlači pažnju na čoveka, a raskošna odeća privlači pažnju sama na sebe. Strast za raskošnim odelom prosto ispija i suši dušu ljudsku. Ovo je pravi razlog zašto je crkva od uvek ustajala protiv raskoši u odevanju i preporučivala prostotu. Među bezbrojnim svetiteljima hrišćanskim ne pominje se nijedan, kome je raskošno odelo pomoglo da se posveti. Mnogi veliki i mudri carevi, ne samo hrišćanski nego i neznabožački, ljubili su prostotu u odevanju. Tako priča se za cara Avgusta Oktavijana, u vreme koga se rodio Gospod Hristos, da je on nosio po jednu prostu odeću, koju mu je izatkala žena, ili sestra, ili ćerka. Za cara Karla V priča se, da je nosio tako prosto odelo, da su i obični građani podanici njegovi, odevali se bolje. Slavni grčki vojskovođa Filopomen bi jednom pozvan na ručak od nekoga čoveka, u čiju kuću on ranije nije nikad ulazio. Filopomen dođe u goste nešto ranije. Domaćin nebeše još došao, a domaćica nije poznavala lično Filopomena, te videći ovoga u sasvim prostom odelu pomisli, da je to neki od slugu Filopomenovih, koji je poslat napred da javi dolazak vojskovođe i njenoga muža. S toga mu zapovedi da naseče drva. Filopomen se dragovoljno pokori zapovesti i poče seći drva. Kada domaćin stiže i vide svoga velikog gosta šta radi, užasnu se i upita ga? „ko se usudi da da takav posao Filopomenu?“ Mirno odgovori vojskovođ: „odeća moja“.
Da sozercavam preveliko strpljenje Božje prema nevernom rodu jevrejskom i zasluženu kaznu (IV Mojs. 14), i to: 1. kako Bog učini mnogobrojna čudesa na oči Izrailjcima, i kako ovi ostaše uporni u neverovanju i vikahu na Mojseja; 2. kako ih Bog kazni, da 40 godina lutaju po pustinji i svi izumru osim Isusa Navina i Haleva; 3. kako i od nas neki umiru u pustinji čulnosti i ne ulaze u zemlju duhovnog meda i mleka, u carstvo Hristovo.
o neophodnoj trezvenosti u borbi protiv đavola
Budite trijezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. (I Pet. 5, 8) Pravoslavni monasi uzdigli su trezvenje i pažnju – trezvenije i vnimanije – do podviga. Trezven duh mora biti da bi osetio opasnost, i pažljiv da bi raspoznao s koje strane opasnost dolazi i od koga. Pazi, dete, da na zmiju ne staneš, da u jamu ne padneš, da se s vukom ne sretneš, da u duboku vodu ne zagaziš, da s puta u šumu ne zalutaš! Tako majka savetuje dete svoje bojeći se za njegovo telo. Ne s manjom ljubavlju crkva savetuje čoveka bojeći se za njegovu dušu. Budite, deco, trijezni i pazite! Stari vam suparnik, đavo, ne odmara se i ne spava, nego slično gladnom lavu hodi i traži koga da proždere. Trijeznite se i pazite, jer vi ste kao ovce a on je kao lav. Kad ovce osete smradni miris vuka, one beže svome čobaninu. Treznite se i vi i osetite smrad đavola kad vam se približuje i bežite odmah pod okrilje pastira svoga Hrista Gospoda. A smrad đavola osetićete kroz pomisli svoje, kroz osećanje svoje, kroz namere svoje, kroz pohote telesne. Sve što budete pomišljali, uobražavali, osećali, nameravali, želeli na suprot Hrista i zakona Hristova, znajte, da je to zamka đavolska, smrad đavolski, – znajte, i bežite svome Pastiru upravljajući k Njemu sav um i sve srce i svu dušu i telo svoje. Gospode Isuse, Pastiru naš trezveni i pažljivi, učini nas u svakom času trezvenim i pažljivim, da nas neprijatelj naš ne iznenadi i ne proždere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 4 dana
Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija
Crveno slovočetvrtak, 30. jul