2. avgust

Ognjeni čoveče, proroče Ilija, Što na zemlji sjajem nebesnim prosija I molitvom svojom Gospodu ugodi – Ta zatvara nebo, s neba oganj svodi, Sve pomoću Božje desnice prejake: Ti karaše ljude zbog vere im mlake: Ti revnova silno za Boga Živoga – Pa te crkva slavi k’o proroka svoga. Car te ne ustraši, carica još manje, Gospod Bog je tvoj car, i tvoje imanje. Nit o jelu brinu niti o pijenju, Ti sav predan beše Božjem Proviđenju. Bez straha od nikog, ti strah beše svima. K’o lav silni što je strah malim mišima. Ti revnova silno za Boga Živoga – Pa te crkva slavi k’o proroka svoga. Proslavi te Gospod kao malo koga Jer i ti proslavi Gospoda Živoga: Oganj Bog ti posla da upališ žrtve; Silu On ti dade da vaskrsneš mrtve. Dela tvoja moćna sav svet zadiviše, Proročanstva tvoja sva se ispuniše, Ti dušom i telom beše živ i ceo, Zato smrt nemaše u tebi udeo. Proroče ognjeni, i duhom i telom – Slava! kličemo ti sa dušom veselom.

Pišući o životu svoje sestre sv. Makrine sv. Grigorije Niski usteže se da nabraja čudesa njena, „da ne budem, veli vinovnik grehu neverovanja nemoćnih ljudi.“ On naziva nemoćnim one koji ne veruju. I zaista, ništa nemoćnije nema od čoveka bez vere. Bezvernik veruje u moć mrtvih stvari i mrtvih stihija prirodnih, no ne veruje u moć Božju niti u moć ljudi Božjih. To je tupost duhovna, a ta tupost ravnja se sa smrću duhovnom. I tako žive duše veruju a mrtve neveruju. Žive duše veruju u moćna čudesa proroka Ilije; njih ta čudesa raduju i hrabre, jer one znaju da je to projava moći Božje. Kad Bog projavljuje svoju moć kroz mrtve stvari i stihije, kako da je ne projavljuje kroz žive i svete ljude? Ono što naročito raduje verne jeste to što se prorok Ilija javio živ na gori Tavoru, u vreme preobraženja Gospodnjega. Za života na zemlji ovaj veliki prorok davao je dokaze postojanja jedinog i živoga Boga, a po smrti, i to posle nekoliko stotina godina, svojom pojavom na Tavoru dao je ljudima javan dokaz života posle smrti.

Da sozercavam čudesnu pomoć Božju u ratovima Izrailjevim (V Mojs. 2-3), i to: 1. kako Mojsej pobedi neznabožačke careve, Siona Amorejskog i Oga Vasanskog, jer Bog obreče ove na propast; 2. kako Mojsej ne može da uzme zemlju Moavsku, jer Bog to ne htede zbog potomstva pravednoga Lota; 3. kako uopšte pobede i porazi u ratovima ne bivaju bez dopuštanja Božjeg.

„Ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji.“ Ovaj glas mi čusmo gdje siđe s neba kad bijasmo s njim na svetoj gori. (II Pet. 1,17-18) Čujmo svedoke vernog i istinitog, koji na krst bi raspet zbog svedočanstva svoga. Čujmo apostola Petra, koji što ne može dokazati rečima dokaza smrću svojom krvavom na krstu budući raspet naopako od neznabožaca. On svedoči, da je bio na svetoj gori, t. j. gori Tavorskoj, onda kada se Gospod preobrazio, kada se javio Mojsej s Ilijom, i kada se čuo glas s nebesa: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji. Na ovome mestu apostol ne govori, što su on i njegovi drugovi videli na gori svetoj – to je rečeno u Jevanđelju – nego ponavlja samo ono što su čuli. Ono što su čuli isto je tako važno kao i ono što su videli. Neka čuju, dakle, narodi, da apostoli videše Gospoda Isusa preobražena u čudesnoj svetlosti nebeskoj i neka znaju, da je On – Sin Božji. Neka čuju još narodi, da apostoli videše žive Mojseja i Iliju, i neka znaju, da postoji život posle smrti i Sud Božji. Neka čuju još, da je Gospod Isus nazvat Sinom Božjim ne od ljudi nego od samoga Boga Oca. Verni su i istiniti svedoci, koji ovo govore narodima, i saopštavaju ono što njihove oči videše i njihove uši čuše. Ko ne veruje apostolima, taj veruje Judi, Kajafi, Irodu i Neronu, goniteljima apostola i izdajnicima istine. Ko ne veruje pravednicima, tome ne ostaje drugo nego poverovati nepravednicima. Ko ne veruje čistima, taj mora poverovati nečistima. Ko ne veruje stradalnicima za istinu, taj mora poverovati mučiteljima i razvratnicima. Dan svaki ne sviće ni zašto drugo nego da se ljudi opredele za jedne ili za druge. O Gospode spasitelju i Prosvetitelju naš, prosveti duše naše rečima Tvojim svetim, za koje apostoli Tvoji postradaše. Tebi slava i hvala vavek. Amin.