13. septembar

Ukras celoj crkvi, dika Kartageni, Pre i posle smrti Kiprijan svešteni, I rečju i delom on učaše verne Osobno hvaleći čiste i devstvene: – Devstvenost je, reče, svetinja polova, Ono je sloboda od strastnih okova, I izvor čistote, ukras moralnosti, Dostojanstvo tela, i veza skromnosti, Devstvo mir je doma, devstvo – kruna sloge, Devstvo je tišina, odsustvo trevoge. Kad se duh čovečji od tela povuče, I u carstvo svoje unutra uvuče, I sagleda raskoš unutrašnjeg sveta. Tad više ne pušta telo da mu smeta Sa strastima ludim, sa željama raznim, Sa brigama lišnim, sa luksuzom praznim, Luksuz nam ne javlja ukrašenu ženu No nečistu dušu i poročnost njenu. O slobodo zlatna od sujetnih želja, Necenjeno blago samo svetitelja! Sloboda je devstvo, devstvo je tišina, Oboje darovi – Božijega Sina. O Božiji Sine, o blagi Gospode, Podari nam slavu devstva i slobode.

Hrišćanin ne veruje u kismet, u sudbu, u kob. Ako Bog i opredeljuje glavne linije života našeg, On ih prema našoj molitvi i zasluzi može i da promeni. Tako On je produžio caru Jezekiju 15 godina život (Isa. 38); i Diju prepodobnom (19. juli) takođe produžio je 15 godina život. Vasiliju Velikom produžio je Bog život, po molitvi svetiteljevoj, za jedan dan, dok je krstio Jevrejina Josifa, svoga lekara. No kako po molitvi Bog može produžiti život, tako može, po grehu, i skratiti. Car Anastasije pridržavaše se Sevirove jeresi, t.zv. anakefalitske (bezglavne) koja rasprostiraše glupost, da crkvi ne trebaju episkopi i sveštenici, nego da je svaki sebi episkop i sveštenik, i da svaki ima pravo na svoj način tumačiti Sv. Pismo i učiti druge kako on zna i veruje. Uzalud sv. Jovan patrijarh savetovaše cara, da se vrati istini pravoslavnoj, car ne samo ne usvoji savete nego kinjaše patrijarha na razne načine i smišljaše da ga protera. Jedne noći vide car u snu nekog strašnog muža na uzvišenom prestolu, koji držaše knjigu u ruci. Taj muž otvori knjigu, nađe ime cara Anastasija i reče: „ja sam hteo pustiti da još dugo poživiš, ali zbog krivoverstva tvog evo brišem 14 godina od tvoga života“. I izbrisa nešto iz knjige. Užasnut car skoči iza sna, i pričaše san svoj pristalicama svojim. Posle nekoliko dana udari grom u dvor carev i ubi cara Anastasija.

Da sozercavam veselje Davidovo u Gospodu (II Sam. 6), i to: 1. kako David prenese kovčeg zaveta iz Vale Judine u Jerusalim, i kako od veselja igraše pred kovčegom; 2. kako se Mihala, žena njegova, podsmehnu Davidu zbog igranja pred kovčegom ne stideći se žena; 3. kako Bog kazni Mihalu zbog tog neumesnog podsmevanja, te ne imade Mihala poroda do smrti.

Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanđelje ništim; posla me da iscelim skrušene srcem: da propovedam zarobljenim otpuštenje i slepim prozrenje; da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete. (Isa. 61, 1 – 2) Ovo veliko programno proročanstvo pročita Gospod Isus na samom početku Svoga spasiteljskog rada, u Nazaretu, pred Jevrejima, i pročitavši sede i reče: danas se izvrši ovo pismo (Lk. 4, 16 – 21). Jedno od najtamnijih proročanstava za književnike i sveštenike Jevrejske On pročita, zatvori knjigu i reče: danas se izvrši ovo pismo. U to proročanstvo niko od Jevreja nije smeo taknuti, jer niko nije znao, na koga se ono odnosi. Sedam stoleća minulo je bilo, odkad je ovo proročanstvo izrečeno i napisano, i niko nije znao, na koga se ono odnosi. A kada je došao Onaj, na koga se to proročanstvo odnosi, On ga je pročitao i primenio na Sebe. Tako je veliki Gospod naš opravdao proroka Svoga i predstavio Sebe svetu. Duh je Gospodnji na meni. Zašto On to govori kad je On ravan Duhu kao i Ocu? Radi svedočanstva ljudima, kako tumači sv. Zlatoust. Ne kaže: blagodat Duha nego Duh, jer blagodat je Duha na ljudima vernim, a na Njemu je sam Duh, kao što se i pokazalo na Jordanu. Duh je svedok Sina, i nijednog trenutka Sin nije bio bez Duha. Gospod Isus često spominje Oca i Duha Svetoga jedno iz beskrajne ljubavi prema Ocu i Duhu, a ljubav uvek pripisuje svoje drugima, i drugo radi pouke gordim ljudima, da ne ističu sebe, nego da odaju čast drugima, ravnim sebi. Sve ostalo što je rečeno u ovom divnom proročanstvu ispunio je Gospod čudesnim delovanjem Svojim doslovce. On je došao uglavnom da javi milost Božju ljudima ali u isto vreme i Strašni Sud onima, koji tu milost budu prezreli i odbacili. To je viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg, proroka istinitog. Poklonimo se, braćo, Isaiji, čija bogoduhnovena usta prorekoše Spasitelja i spasenje naše, i ne prestajmo klanjati se čudesnom Spasitelju našem, Gospodu Isusu Hristu. Tebi se klanjamo, Gospode i Spase naš, i Tebi blagodarimo na premudrom ustrojstvu spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.