nedelja
14. septembar po starom kalendaru
Crveno slovoKrstovdanO prazniku →
Nedelja 17. po Duhovima. Glas 8. Jev. praznika Jn zač. 42. (12, 28-36). Na Liturgiji, ap. zač. 125. (1. Kor 1, 18-24). Jev. Jn zač. 60. (19, 6-11; 13-20, 25-28, 30-35).
Vozdviženje časnog Krsta – Krstovdan
Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim. Obilazeći Svetu Zemlju sv. carica Jelena namisli da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mesto gde se Krst nahođaše, pa prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive. Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Supruga cara Teodosija Velikog. Bila istinita hrišćanka i po umu i po delima. Naročito se odlikovala pomaganjem bednih i bolesnih ljudi. Kada su joj neki govorili, da se to ne slaže s carskim dostojanstvom, ona je odgovorila: „carskom zvanju priliči, da pomaže novcem; moje pak lične trudove (oko ništih) ja dajem Onome koji je blagoizvoleo dati meni to zvanje.“ Upokojila se mirno oko 400. god.
Učenik sv. Nifonta patrijarha u vreme, kada se ovaj bavio na podvigu bezmolstvovanja u Vatopedu. Makarije žuđaše za mučeništvom za Hrista Gospoda, i umoli sv. Nifonta za blagoslov. Prozorljivi patrijarh videći da je to volja Božja, blagoslovi mu put na mučeništvo. Makarije ode u Solun i u jednoj gomili Turaka poče da govori o Hristu kao jedinom istinitom Bogu. Turci ga istuku i bace u tamnicu. Kad su ga izveli na sud, Makarije vikne Turcima: „o kad bi vi poznali istinu i krstili se u ime Oca i Sina i Sv. Duha!“ Turci mu odseku glavu 1527. god. U tom času sv. Nifont video duhom iz Vatopeda i objavio monahu mučeničku smrt Makarijevu govoreći: „znaj, čado, da je sabrat tvoj Makarije skončao danas mučenički, i da se uznosi na nebo toržestvujući i radujući se Gospodom. Molitvama njegovim da se i mi udostojimo blaženstva“.
Živela sasvim razvratno. Dva monaha putujući kroz Tars odsednu u gostionici, gde Marija provođaše blud. Kada pristupi monasima, oni je ukoreše i odgurnuše kao nečistu. Ona se na jedanput pokaja, i zareče se toga časa nikad više ne grešiti. Monasi je uzeše i odvedoše u ženski manastir, gde se Marija do starosti podvizavaše. Udostojila se čudotvorstva i za života.
Spasi, Bože, ljude svoje, Spasi Gospodi, Krstom časnim Ti nam svetli, Krstom navodi! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje. Spasi, Bože Patrijarha I Vladika srpskih zbor Daj mu snage da posluži Tvom Krstu časnom! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje. Spasi, Bože i sve one Što su na vlasti, Krst presveti nek ih čuva Crne propasti! Krst je sila i znamenje. Krst je spasenje. Spasi, Bože i sav narod Što Ti se moli. Neka Krstom svakoj muci Brzo odoli! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje.
Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobroga dela. Neki patricije htede pokloniti crkvi jedan zlatan krst, pa pozva mladog i iskusnog zlatara, dade mu mnogo zlato na meru i poruči mu, da izradi krst kakav on željaše. Siromašni kujundžija videći koliku žrtvu čini patricije radi duše svoje, razgore se srcem prema Bogu, pa se reši, te i on dodade onoj gomili zlata patricijevog svojih deset zlatnika. Kada krst bi gotov, patricije izmeri krst, i nađe, da je teži od onoga zlata što on dade mladiću. I odmah stade da kara mladića kao lopova, podozrevajući ga, da je utajio nešto od njegovog zlata, i na mesto utajenog zlata metnuo neki drugi težak metal. Kada mladić vide patricija jarosna, on mu onda ispovedi svoje delo. „Priložih, reče, i ja od moga zlata, kao ona udovica dve lepte, da bih primio s tobom nagradu od Hrista.“ Čuvši ovo patricije razneži se srcem i reče čestitom mladiću: „od danas te uzimam kao svoga sina i naslednika celog mog imanja“.
Da sozercavam prestup Jerovoamov i kaznu Božju (I Car. 13), i to: 1. kako Jerovoam sali dva teleta zlatna i naredi narodu da im se klanja kao bogovima; 2. kako prorok objavi Jerovoamu negodovanje Božje i čudesno rasu oltar pred idolima; 3. kako Jerovoam pruži ruku na proroka, no ruka mu se osuši, i tek po molitvi proroka ozdravi.
o istinitosti svedočanstva Hristova
Ako ja svjedočim sam za sebe, istinito je svjedočanstvo moje. (Jov. 8,14) Svetlost istinito svedoči kad svedoči o postojanju sunca, i ne laže. Isto tako i Gospod Isus istinito svedoči sve što svedoči. On je sišao među ljude kao nebeski svedok, da posvedoči postojanje trojedinog Boga, postojanje sveta angela i duša, ljubav Božju prema ljudima, Promisao Božji o ljudima, silu pravde nad nepravdom, moć istine nad lažju, blaženu besmrtnost pravednika i večnu muku grešnika, vaskrsenje iz mrtvih, Sud Božji, i još mnogo ostaloga, što su ljudi pod velom greha samo bledo naslućivali no nisu znali niti tvrdo verovali. A pre svega da posvedoči, da je On Sin Boga živoga, ravan Ocu Svome po biću, sili i ljubavi, i ravan Duhu Božjem Svetome. Jer Svedok je morao prvo posvedočiti Sebe, da bi se Njegovim svedočanstvima odnosno drugih tajni moglo verovati. S gledišta čiste i nepromenljive istine svako je svedočanstvo Hristovo istinito, no s gledišta pomračenih Jevreja ono nije bilo istinito. Za Boga, i angele Božje, i pravednike, i za večnost, i za vreme svedočanstvo je Njegovo istinito, za to On i govori: istinito je svjedočanstvo moje. Ali za pomračene umove okorelih grešnika to svedočanstvo nije istinito, za to On ranije i reče Jevrejima: ako ja svjedočim za sebe svjedočanstvo moje nije istinito (5, 31). To jest: ono nije istinito za vas Jevreje, u samoj stvari ono je istinito samo po sebi. O Gospode preblagosloveni, Isuse Sine Boga živoga i jedini Spase naš, izbavi nas od nemoći grešničkoga uma i zlobnosti grešničkoga srca. Obasjaj nas svetlošću reči Tvojih, večno istinitih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 9 dana
Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja
Crveno slovoutorak, 6. oktobar