Katizma 2

ISPOVEDAĆU se Tebi, Gospode, svim srcem svojim, kazivaću sva čudesa Tvoja.

Uzveseliću se i obradovati u Tebi, psalmopevaću Imenu Tvome, Višnji.

Kad se povrati neprijatelj moj nazad, iznemoći će i propašće od lica Tvoga.

Jer si učinio sud moj, i raspru moju; zaseo si na tron, Ti Koji sudiš pravdu.

Zapretio si narodima, i propade bezbožnik; ime njegovo izbrisao si do veka i u vek veka

Neprijatelju nestade mačeva na kraju, i gradove si (im) razrušio; propade spomen njihov sa bukom.

A Gospod ostaje do veka. Pripremio je za sud presto Svoj,

i On će suditi vaseljeni pravdom, sudiće narodima pravotom.

I postade Gospod pribežište ubogome, Pomoćnik blagovremeni u nevolji.

I neka se uzdaju u Tebe (svi) koji znaju Ime Tvoje, jer nisi ostavio one koji Te traže, Gospode.

Psalmopojte Gospodu Koji obitava na Sionu, javljajte u narodima podvige Njegove.

Jer On Koji traži krvi njihove, opomenu se, nije zaboravio vapaje ubogih.

Pomiluj me, Gospode; vidi poniženje moje od neprijatelja mojih, Ti Koji me podižeš sa vrata smrti,

da bih objavljivao sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove; obradovaću se spasenju Tvome.

Potonuše neznabožci u propasti koju načiniše; u zamci toj koju skriše uhvati se noga njihova.

Poznat je Gospod Koji čini sudove; u delima ruku svojih uhvaćen bi grešnik.(Pesma diapsalme).

Neka se povrate grešnici u ad, svi narodi koji zaboravljaju Boga.

Jer neće do kraja zaboravljen biti siromah, Trpljenje ubogih neće propasti do veka.

Ustani Gospode, neka se ne osili čovek; neka budu suđeni narodi pred Tobom.

Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima; neka poznaju narodi da su (samo) ljudi. (MT: Psalam 10).

Zašto si, Gospode, odstupio daleko? Prenebregavaš u potrebno vreme u nevolji?

Kada se nadima bezbožnik, vatra zahvata siromaha; uhvaćeni bivaju (zli) u zamislima koje smišljaju.

Jer se hvali grešnik u željama duše svoje, I nepravednik sebe pohvaljuje.

Razdražuje grešnik Gospoda; Po mnoštvu obesti svoje (govoreći): Neće tražiti (Bog)! Nema Boga pred njime.

Iskrivljuju se putevi njegovi u svako vreme. Poriču se sudovi Tvoji od lica njegovog, Nad svim neprijateljima svojim zavladaće.

Jer reče u srcu svome: Neću posrnuti, iz naraštaja u naraštaj (biću) bez zla.

Njegova su usta puna prokletstva, i gorčine, i prevare;(Samek-Pe). pod jezikom njegovim muka je i bol.

Postavlja zasedu sa bogatima, u skrivenosti, da bi ubio nevinoga. Oči njegove na siromaha vrebaju.

Postavlja zasedu u skrivenom mestu, kao lav iza ograde svoje; u zasedi je da zgrabi siromaha,

da zgrabi siromaha da ga uvuče u zamku svoju, Uniziće ga, sagnuće se i pašće, kada ovlada siromasima.

Jer reče u srcu svome: Zaboravi Bog, odvrati lice Svoje da ne gleda do kraja!

Ustani, Gospode Bože moj, neka se uzdigne ruka Tvoja, Ne zaboravi uboge Tvoje do kraja.

Radi čega razgnjevi bezbožnik Boga? Jer reče u srcu svome: Neće tražiti (Bog)!

Vidiš li, jer Ti bol i gnjev sagledaš; da budu predani u ruke Tvoje. Tebi je ostavljen siromah, siročetu Ti si pomoćnik.

Skrši mišicu grešnika i lukavoga; potražiće se greh njegov, i neće se naći.

Gospod je car do veka i u vek veka. Propašće neznabožci sa zemlje njegove.

Želju siromaha uslišio si, Gospode; na gotovost srca njihovog obrati pažnju uho Tvoje. Sudi siroti i poniženome, da se ne velehvali više čovek na zemlji.

NA GOSPODA se pouzdah, kako ćete reći duši mojoj: Preseli se na goru kao ptica?

Jer, evo, grešnici zategnuše luk, pripremiše strele u tobolcu, da ustrele u mraku prave srcem.

Jer ono što Ti utvrdi, oni srušiše; a pravednik šta je uradio?

Gospod je u hramu svetome Svome. Gospod je na nebu (postavio) presto Svoj. Oči Njegove na ubogoga gledaju; obrve Njegove ispituju sinove ljudske.

Gospod ispituje pravednika i bezbožnika; a koji ljubi nepravdu, mrzi dušu svoju.

Baciće na grešnike mreže, oganj i sumpor i vetar burni udeo je čaše njihove.

Jer je pravedan Gospod, i pravdu zavole, pravotu zna lice Njegovo.

SPASI ME, Gospode, jer nesta prepodobnoga; jer se umanjiše istine od sinova ljudskih.

Laži govoraše svaki susedu svome; usta dvolična u srcu, a u srcu govoraše (zlo).

Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velerečivi,

one koji rekoše: Jezik naš veličaćemo, usta su naša u nas; ko nam je gospodar?

Zbog stradanja siromaha i uzdaha ubogih, sad ću ustati, govori Gospod; postaviću se u spasenje (njihovo), osmeliću se u njemu.

Reči su Gospodnje reči čiste, srebro ražeženo (u ognju), očišćeno od zemlje, pretopljeno sedmostruko.

Ti, gospode, sačuvaćeš nas i odbranićeš nas od roda ovoga i do veka.

Naokolo bezbožnici hode; po visini Tvojoj postarao se jesi za sinove ljudske.

DOKLE ćeš, Gospode, zaboravljati me do kraja? Dokle ćeš odvraćati lice Svoje od mene?

Dokle ću se domišljati u duši svojoj, mučiti se u srcu svome danju i noću? Dokle će se uznositi neprijatelj moj nada mnom?

Pogledaj, usliši me, Gospode Bože moj. Prosvetli oči moje, da ne zaspim na smrt;

da ne reče neprijatelj moj: Utvrdih se nad njim. Oni koji me ugnjetavaju obradovaće se, ako posrnem.

A ja se na milost Tvoju pouzdah; obradovaće se srce moje spasenju Tvome. Pevaću Gospodu Dobrotvoru mome, i psalmopojaću Imenu Gospoda Višnjega.

REČE bezumnik u srcu svome: Nema Boga. Raspadoše se i zgadiše se u postupcima (svojim); nema ga koji čini dobro, nema ga ni jednoga.

Gospod s neba pogleda na sinove ljudske, da vidi ima li koji razuman, ili koji traži Boga.

Svi zastraniše, ujedno nevaljali postaše; nema ga koji čini dobro, nema ga ni jednoga. (Grob je otvoren grlo njihovo, jezicima svojim lagahu, otrov aspidin je na usnama njihovim, kojih su usta puna kletve i gorčine; brze su noge njihove da proliju krv, pustoš i beda na putevima njihovim, a put mira ne poznaše. Nema straha Božijeg pred očima njihovim).

Neće li poznati svi koji čine bezakonje, koji jedu narod moj kao jeđenje hleba, (a) Gospoda ne prizvaše.

Tamo se ustrašiše straha, gde straha ne beše; jer je Gospod u rodu pravednih.

Savet siromaha posramiste, jer Gospod je nada njegova.

Ko će dati sa Siona spasenje Izrailjevo? Kada povrati Gospod roblje naroda Svoga, Obradovaće se Jakov i uzveseliće se Izrailj.

GOSPODE, ko će se nastaniti u naselju Tvome? Ili ko će se naseliti na gori svetoj Tvojoj?

Koji hodi neporočno i čini pravdu, koji govori istinu u srcu svome.

Koji ne slaga jezikom svojim, i ne učini bližnjemu svome zla, i porugu ne primi na susede svoje.

Unižen bi pred njim lukavi, a one koji se boje Gospoda (on) proslavlja, koji se kune bližnjemu svome, i ne odriče;

koji novac svoj ne dade na kamatu, i mito za nevine ne primi. Koji tako čini, neće se pokolebati do veka.

SAČUVAJ me, Gospode, jer se u Tebe pouzdah.

Rekoh Gospodu: Gospod moj Ti jesi, jer nemaš potrebe od dobara mojih.

Svetima koji su na zemlji Njegovoj čudesno učini Gospod sve volje Svoje u njima.

Umnožiše se nemoći njihove, posle toga (one) brzo nestaše. Neću sabrati sabranja njihova od krvi (idola), Niti ću spomenuti imena njihova ustima mojim.

Gospod je udeo nasleđa moga i čaše moje; Ti si Koji mi vaspostavljaš nasleđe moje.

Odmerena (nasleđa) pala su mi najbolja, jer nasleđe moje najbolje mi je.

Blagosiljaću Gospoda Koji me je urazumio; a još i do noći poučiše me bubrezi moji.

Proviđah Gospoda preda mnom svagda, Jer je s desne strane meni, da ne posrnem.

Toga radi razveseli se srce moje, i obradova se jezik moj, a još i telo moje počinuće u nadi.

Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da svetac Tvoj vidi truljenja.

Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me radošću s licem Tvojim; krasote su u desnici Tvojoj do kraja.

USLIŠI, Gospode, pravdu moju; pazi na moljenje moje, usliši molitvu moju, nije sa usana lažljivih.

Od lica Tvoga sud će moj izaći, oči moje neka vide pravotu.

Ispitao si srce moje, posetio si (me) noću; okušao si me u ognju, i ne nađe se u meni nepravde.

Da ne govore usta moja dela ljudska; radi reči usta Tvojih ja sačuvah puteve teške.

Utvrdi stope moje na stazama Tvojim, da se ne kolebaju koraci moji.

Ja zavapih, jer si me uslišio, Bože; prikloni k meni uho Tvoje i usliši reči moje.

Čudesno pokaži milosti Tvoje, Ti Koji spasavaš one koji se u Tebe uzdaju, od protivećih se desnici Tvojoj.

Sačuvaj me, Gospode, kao zenicu oka; pokrovom krila Tvojih pokrićeš me,

od lica bezbožnih koji me ugnjetavaju. Neprijatelji moji dušu moju opkoliše;

debelo srce svoje zatvoriše, usta njihova govorahu gordost.

Oni koji me izagnaše, sada me opkoliše, oči svoje ustremiše da (me) obore na zemlju.

Spopadoše me kao lav gotov na lov, i kao lavić koji boravi u potaji.

Ustani, Gospode, preduhitri ih, i obori ih; izbavi dušu moju od bezbožnika, mačem Tvojim od neprijatelja ruke Tvoje.

Gospode, od malobrojnih na zemlji razdeli ih u životu njihovom. I skrivenih Tvojih (pretnji) ispuni se utroba njihova; nasitiše se sinovi, i ostaviše ostatke mladencima svojim.

A ja ću se u pravdi javiti licu Tvome, nasitiću se kada ugledam slavu Tvoju.