Psalam 34.

Po Septuaginti: 34 · masoretski: 35 · Isti psalam u Svetom Pismu

(Psalam) Davidov.

1. 1.

   SUDI, Gospode, onima koji mi čine nepravdu, vojuj protiv vojujućih na me.

2. 2.

   Uzmi oružje i štit, i ustani u pomoć moju;

3. 3.

   izvuci mač i prepreči (put) nasuprot gonitelja mojih; reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.

4. 4.

   Neke se postide i posrame koji traže dušu moju, neka se povrate natrag i posrame koji mi smišljaju zlo.

5. 5.

   Neka budu kao prah pred licem vetra, i Anđeo Gospodnji neka ih satre;

6. 6.

   neka bude put njihov tama i skliznuće, i Anđeo Gospodnji neka ih progoni.

7. 7.

   Jer mi uzalud skriše jamu zamke svoje, uzalud vređaše dušu moju.

8. 8.

   Neka mu dođe zamka koju ne zna, i gvožđa koja (meni) prikri neka njega uhvate, i neka (sam) u istu zamku upadne.

9. 9.

   A duša moja obradovaće se Gospodu, uzveseliće se spasenju Njegovom.

10. 10.

    Sve će kosti moje reći: Gospode, (Gospode), ko je sličan Tebi? Koji izbavljaš siromaha iz ruke jačih od njega, i sirotu i ubogog od grabitelja njihovih.

11. 11.

    Ustaše na me svedoci nepravedni, ono što ne znađah pitahu me;

12. 12.

    uzvratiše mi zla za dobra, i bezplodnost (učiniše) duši mojoj.

13. 13.

    A ja, kada mi oni dosađivahu, odevah se u vreću (žalosti) i postom smiravah dušu moju, i molitva moja u nedra moja vratiće se.

14. 14.

    Kao bližnjem, kao bratu našem, tako ugađah; kao plačući i setujući, tako se smiravah.

15. 15.

    A (oni) protiv mene veseliše se i okupiše, sabraše na me udarce, i ne znadoh (zašto); razdeljuju me, i ne biše ganuti (da prestanu).

16. 16.

    Iskušavahu me, rugaše mi se porugom, škrgutahu na me zubima svojim.

17. 17.

    Gospode, kada ćeš pogledati? Povrati dušu moju od zlodejstva njihovog, od lavova jedinicu moju.

18. 18.

    Ispovedaću Ti se u crkvi velikoj, u narodu mnogom hvaliću Te.

19. 19.

    Neka se ne poraduju nada mnom koji mi neprijateljuju nepravedno, koji me mrze uzalud i namiguju očima.¹

20. 20.

    Jer meni govoriše mirne (stvari), a s gnjevom lukavstva zamišljahu.

21. 21.

    I raširiše na me usta svoja, i rekoše: dobro! dobro! videše oči naše.

22. 22.

    Video si, Gospode, ne prećuti; Gospode, ne odstupi od mene.

23. 23.

    Ustani, Gospode, i pohitaj na sud moj, Bože moj i Gospode moj, na parbu moju.

24. 24.

    Sudi me, Gospode, po pravdi Tvojoj, Gospode Bože moj, i neka se ne poraduju zbog mene.

25. 25.

    Neka ne kažu u srcu svome: dobro! dobro!duši našoj; niti da kažu: Progutasmo ga!

26. 26.

    Neka se postide i posrame ujedno koji se raduju zlu mome; neka se obuku u stid i sramotu koji su nadamnom velerečivi.

27. 27.

    Neka se raduju i vesele koji hoće pravdu moju, i neka kažu zauvek: Neka se veliča Gospod! oni koji hoće mir sluzi Tvome.

28. 28.

    I jezik moj poučavaće se pravdi Tvojoj, sav dan pohvali Tvojoj.