Stari zavet · Poučne knjige
Psalmi 35
Molitva za spasenje od pakosnih neprijatelja. Psalam Davidov.
Ovaj psalam u Psaltiru (po Septuaginti: psalam 34)
1
Gospode, budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me.
2
Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoć.
3
Potegni koplje i presijeci put onima koji me gone, reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje.
4
Neka se postide i posrame koji traže dušu moju; neka se odbiju natrag i postide koji mi zlo hoće.
5
Neka budu kao prah pred vjetrom, i anđeo Gospodnji neka ih progoni.
6
Neka bude put njihov taman i klizav, i anđeo Gospodnji neka ih tjera.
7
Jer ni za što zastriješe mrežom jamu za mene, ni za što iskopaše jamu duši mojoj.
8
Neka dođe na njega pogibao nenadna, i mreža koju je namjestio neka ulovi njega, neka on u nju padne na pogibao.
9
A duša će se moja radovati o Gospodu, i veseliće se za pomoć njegovu.
10
Sve će kosti moje reći: Gospode! Ko je kao ti koji izbavljaš stradalca od onoga koji mu dosađuje, i ništega i ubogoga od onoga koji ga upropašćuje?
11
Ustaše na me lažni svjedoci; što ne znam, za ono me pitaju.
12
Plaćaju mi zlo za dobro, i sirotovanje duši mojoj.
13
Ja se u bolesti njihovoj oblačih u vreću, mučih postom dušu svoju, i molitva se moja vraćaše u prsima mojima.
14
Kao prijatelj, kao brat postupah; bijah sjetan i s oborenom glavom kao onaj koji za materom žali.
15
A oni se raduju kad se ja spotaknem, i kupe se, kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, čupaju i ne prestaju.
16
S nevaljalijem i podrugljivijem besposličarima škrguću na me zubima svojima.
17
Gospode, hoćeš li dugo gledati? Otmi dušu moju od napadanja njihova, od ovijeh lavova jedinicu moju.
18
Priznaću te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliću te.
19
Da mi se ne bi svetili koji mi zlobe nepravedno, i namigivali očima koji mrze na me ni za što.
20
Jer oni ne govore o miru, nego na mirne na zemlji izmišljaju lažne stvari.
21
Razvaljuju na me usta svoja i govore: Dobro! Dobro! Vidi oko naše.
22
Vidiš, Gospode, nemoj mučati; Gospode, nemoj odstupiti od mene.
23
Probudi se, ustani na sud moj, Bože moj i Gospode, i na parnicu moju.
24
Sudi mi po pravdi svojoj, Gospode, Bože moj, da mi se ne svete.
25
Ne daj da govore u srcu svojem: Dobro! To smo htjeli! Ne daj da govore: Proždrijesmo ga.
26
Nek se postide i posrame svi koji se raduju zlu mojemu, nek se obuku u stid i u sram koji se razmeću nada mnom.
27
Neka se raduju i vesele koji mi žele pravdu, i govore jednako: Velik Gospod koji želi mira slugi svojemu!
28
I moj će jezik kazivati pravdu tvoju, i hvalu tebi svaki dan.
Glave · Psalmi
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
Prevod: Đura Daničić (Stari zavet), Sveti arhijerejski sinod SPC (Novi zavet). Izvor teksta: svetosavlje.org.